недеља, 28. април 2019.

ДОСТОЈНA ХРИСТОВИХ РАНА

Лаковерној

Твоја фарбана јаја не сведоче у прилог васкрсења
Њима подвале и лажи ко измаглице крију Христа
У безмерју кича нема спокојног мира и помирења
Празна је традиција у паганском изворишту заиста

Лупеж кичерску обману у шаренилу подмеће
За лаковерне и површне без здравог разума
Док се иста мантра из безбожних уста клепеће
И у миленијуму трећем.... Ево вришти прашума

Од које се не види крст распећа и права жртва бола
Христа Васкрслог за спасење свег људског рода
Од туште и таме збраних измишљотина и лажних идола
Клер и пук овог доба у бесцење заводи да Га прода

Издаја вере кроз пуке обичаје само унижава Христа
Док поглед наде са жртве на култ легенди спада
Еванђеоска истина о Васкрсу одавно више није иста
У прашуми и измаглици и данас док промиче шарада

Јајима се спрдњом гађају преваранти и лажови
А не Христова глава и мученичко лице и тело  
У изопштењу неба за иноверне изостају благослови
Твој поздрав и отпоздрав у две речи смртно су опело

А празник васкрсења ново дрско упокојење Првенца
Наваљивање гомиле стена и печаћење гробних врата
Ко би хтео пити воду истине из проваљеног зденца
Остаје жедан вавек са тобом грешан... Грешна му плата

Скупа у процеп и пролом безверја васцело поколење
Пропада вођено слепом свештено верском кликом
Кад га крканлук смени залуд ти парадни пост и бдење
Докле ћеш наивна табанати за духовним одметником

И докле пред Божјим лицем гњечити успавани код савести
Да се повратиш са лутајућег пута овај васкрсни дан жуди
Живи Спаситељ те чека загрљајем вере с миром благовести   
У његовом царству опроста од заблуда вечну ти срећу нуди

Не одричи се Христа под упитником покретног празника
Болесног од црвенила зарад легенди и наталоженог мита
Кад мине ујдурма традиције и спласне пувало и бучна вика
Знам срамићеш се кварних бачених јаја ... Небо ће да те пита

Зашто су у контејнеру бачени назови твоји свети дарови
Мамурлук и издајство докле ће трајати у помућеном уму
Твоји изговори и придворичке приче не важе док лаж слови
За истину а истина се потире и гази по измаглици кроз шуму

Неразума и сујеверја... Хоћеш ли се ти покондирене главе
Икада повратити великом Христу од назови великих дана
У одавање једине части Спаситељу... Живом васкрсу славе
Молим лиши се митова и буди достојна његових рана

© 28.04.2019. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: РАСВИТ ОРИОНИДА /2019/
zelenakap.blogspot.com

петак, 26. април 2019.

ОСА ВИТЛА

На сведеној оси витла трулог
Кумовско поимање неверицом чили
У лику космача подадулог
Видим мешину јешну некада злорану
Пртених гаћа а сада у свили
Жалим је пијану

Једно кудраво постојање
На имуној страни ветра кришом ме зачикава
Провирује иза грма леске кроз грање
Увелих очију ко спарушена трава

Осећам се нелагодно
У туђем посмртном руху
Пустош не отиче јазом низводно
Глувоћа се зацарила с муком у дослуху

Само се на мишијем пољу цика умножила
У глуво подне разиграна дрека
Чуо сам и тужну шкрипу мотавила
На раскршћу прошлог и будућег века

Ортаклук без услова тражих само
Да се отарасим дуга док колац разглаве
Овде бих да опстојим... Не гурајте ме тамо
У бездан заборава и у амбаре страве

На помраченом хоризонту даљине
Улогорила се чудна помрачина језе
По оси витла хоћу у висине
Да се пентрам попут мрава
За покајничку песму ум мисли везе
Не би ли одложио последак што откуцава

На овај дан © 27.04.2015. Славими® Ј Зеленкапић
књига: ПРАБИТ СЕНИ - ВРЕМЕПЛОВ /2019/ 
zelenakap.blogspot.com

четвртак, 25. април 2019.

ГДЕ ЉУБАВ СЕЖЕ

И данас тражим руменило ружа изван руба
И латице благородне расуте уоколо
Кужно је умље ваше... У доба губа
На својој харфи свирам сам соло

Бежати нисам свико од ваших усуда
А ви сте кукавице и прости нарикачи
Пред сумрак у поље мира ступи други Јуда
Да мене прода у бесцење... Ко неки врачи

Бајалице бесмислене мрмљањем множи
Ал мој дух неће у одгон у мутну воду
Са гаравим углевљем да се на дно таложи
Узалуд чиње баца нисам му рођак по роду

Издајица и полтрона ни кварна улизица
Све што певам и пишем поруку душе носи
Сигурно не умем да зборим гласом птица
Ал чујем дивоту цвркутања... У бисерној роси

Гледам биљуре зацаклене и бдијем животом
Нека траје још један нови облагорођени дан
Не умем и нећу да се прегањам са скотом
Опраштам му занавек и то што сам прозван

Неразуму је лудо одговарати разумом части
Нека до миле воље чаура сам у својој чаури
Небо неће имати користи од моје превласти
Није валидна људска правда кад реч кубури

Са лепотом... И кад се у замршени чвор веже
Клеветање и сажаљење... Не пристајем зато
На ривалство и исту меру... Где љубав сеже
Нема једа и срџбе... Нећу у исти глиб и блато...

© 25.04.2019. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: РАСВИТ ОРИОНИДА /2019/
zelenakap.blogspot.com   

уторак, 23. април 2019.

ИНОКОСАН

Пада болни видокруг бекством у нестајање
Жуђени одзив по кртичњаку мумлања траје
Овде се ништа не сабира… У минусу стање
Подносе инокосни бројећи задње откуцаје

Пребрзо гине допев наде без слободе
Вилински коњиц прелеће барску воду
Волове јарам жуља мој напаћени роде
Зулумно време баца нам у очи живу соду

Исти се понор мука скрива иза огледала
Тешка земља не глача црвоточно рало
Залуд су брдила ткала повесма изанђала
Историја посута пепелом и време зарђало

Реком живота не пени… Усуди у немире
Тупо ваљају нужду вапајем преко свода
Све ново кужно оно наше исконско потире
Налетом олује град туче крила народа

Љуља се прорез омче и мути несрећни вид
У повечерје игра речи матирала је умовање
Нема лекције о моралу из читанки за стид
Исцепане су дрском руком… Празно је чегртање

Савест се успавала у зеву несрећних добошара
Лаж замонашена столује у претворничком храму
Јек и одјек куполом ричу… Превара… Превара…
Грч у свитак свија муку… Суза љуби тужну панораму

На овај дан © 23.04.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2019/ zelenakap.blogspot.com

четвртак, 18. април 2019.

ТРАГ ЛЕПЉИВЕ СМОЛЕ

Варира у кључу врелином узрујани вар
У раскап запењени искачу валови и капи
Ум је још млад мишљу и дух није стар
Дуго се вуче ова кишна ноћ у жуљу сапи

Засторе мрака цепају коси степени
Тетура нада до зоре тајном ношена
У набојима душе преводница се пени
И врисну стих и песма испрошена

Откуцаји срца са кривуљом оштрине
Уклесују запис муке у грудном кошу
Над главом лелуја повесмо паучине
Да устајали ваздух не воња намеру лошу

Не пожели ноћобдијо пуки усамљениче
Упркос томе што је живот загонетка
Нека страдалну недељу уз празне приче
Пагански обреде они и овог распетог петка

Црвени дарови немају извориште истине
Заблуде вређају Господњу жртву и ране
Твој глас побуне пристигао са маргине
Нико чути неће да криви обичаји мане

Баштине противно изворном јеванђељу
Традиције древне људска су самообмана
Знај небо данима плаче страдалну недељу
Никако истином да умије... Док траје профана

Измишљена прича и кључ узаврелог лонца
Васкрс се расипа маглом не даље од плафона
У људској пари све сконча на концу конца
Кад црвене љуске баце у смеће и уместо звона

У клептала лупају ко да изнова закивају клинове
У старе ожиљке страдалнику сабрату твоме
Ноћобдијо у расвит вере тебе ова ноћ зове
Расветљеног ума предај се Христу не падај у поломе

Измучена планета сита је полома и празних бдења
Киселих прича за твоју питку душу просветљења
Дух те ослобађа усамљениче и буди друга хтења
Гледај на Христа... Твоје страдије и понижења 

Шта су ноћас у раскораку са Голготом бола
И твој крст са маргине према крсту искупљења
Части нису људске части траг лепљивих смола
У капању гноја... Самосвест кључа да те мења

Ову ноћ усамњеничку провиђење ти је дало
За сусрет са собом и спону са Богом изненађења
Преплетаје сплићи у ужету вере и знај мало
Врло мало... И сабрат ће доћи... Зрију твоја зрења...

Они ће и догодине парадно узгред да Га се сете
Ти пусти да ноћ се окруни и да страдања мину
Пророк и данас све нас пита... Зашто да мрете...
Васкрсло страдање није устало у вечну истину

За покретни празник у различито клизно време
Ко је овде склизнуо у кривуље коси степени
Шареним догмама у маглу до плафона и бреме
Натоварио хришћанству... Паучина још вилени

Пре појутарја усправила се нада стихована
Кишна ноћ се предала... Само још да нестане
Гној трага лепљиве смоле страдална обмана
Распредено је повесмо и зора може да сване...

На овај дан  © 18.04.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: МИЛОКАЗИ  -  ВРЕМЕПЛОВ /2019/ 
zelenakap.blogspot.com

понедељак, 15. април 2019.

ВАСКРСЛИ ДАН

Мили, с љубављу

Испрскан крвљу ко вином истине
Разроким очима чува видике
Суботни дан Мила готов да мине
У окриље мрака без овенчане слике

Пољем збиље сам гамиже
Остављен с раскршћа наде
Песник у успомене вече ниже
Сета гази стопама бола у дубље јаде

Зов љубaви није збуњен
Усеклом жудњом пузавице
Превод трошни муком круњен
У лету јата под крилом птице

Кофа на крошњи дуње дуг љуља
По сапима зној се пуши
Уз брег ка гробљу сенка бауља
Завет роду траје исписом у души

Умрло сунце иза Црне чуке
Стрепи за немир првог јутра
Последњи дан за све кулуке
Има ли трајање иза... и оно сутра...

Јуче је прошло... искидан низ
Смрт је узела место животу
Ожиљак чува стиснути гриз
Модра усна туђу грехоту

Преломни век без слутње нове ере
Васкрсом вечним два доба раздели
Избрисана је граница и хоризонт хемисвере
Небо и земља се у исти загрљај свели

Мила, Васкрсом све се ненадно сврши
Стазе живота досегле до кућног прага
Што вече отме да поноћ не самеље и преврши
Родила се звезда да вечно сија мом срцу драга...

На овај дан © 15.04.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПОЛОВ /2019/ zelenakap.blogspot.com

понедељак, 8. април 2019.

ПОТПИС ЉУБАВИ

Стигли изазови муке и прва назубница 
У тачку светлости на краjичку таме
Чита је оштри ветар из засенка лица
Портрет песника сликају влатима сламе

Не следи пусто доток пораслих жеља 
За обљубу ивице није погодно време
Под пазухом знојним сврби ујед крпеља
Промаја испод разнизаних маија буди слеме

Порубу брда не дај да ти поглед збуни 
После прве збиље шнирај успомене старе
Ово нису само људски но Божји рачуни
У дашку злобе препознај подмукле преваре

Закорачи смионо у предсобље саме душе
Размрсуј разастрете вреже увреженог дана 
Нејаке речи закрилиле сузе и грло гуше
Песму ругалицу чујем… Руга ми се јато врана

Са оближње крушке водењаче… Шупље дебло страве
Расцепљено по замућеној спирали уврнуте слепоће 
Моја гробница вида неслућена ниче на пробоју јаве
И боде црнилом угарка опаљена громом туђе злоће

Искачу саме голуждраве речи гласно из урлика 
Селе се одјеком низ дољу у немиру распетљане
Голо брдо стеже негве и у загрљај крије одметника
Небо се муља од тежине града… Само што не кане

Док гнојна рана расцветава сулудо време заостало 
Дубина немирнице исконом тка повесма магле
Кишни април нагрдио је пролеће… Јуче тек пало
Иње расуло уоколо беле латице… Земљом јагле

Далеке речи у окрету умља и засун леви почеоно 
Дуборез завета и части кором источник реже
Давно смо ја и Она писали наша слова боно
Овим записом вере а сада га крију паукове мреже

Оне између сувих патрљака грана немарно лепршају 
Док облак тмине вршља растуженим небом дуго
Наши опустели котари сан мртви одавно котарају
Песник вапи остави га сам да мре повратницо туго

Јато врана је одлетело у ноћ и мрак је тешки пао 
Мила како да измерим мој јад мером обданице
На уранку овог дана спомен наде није подигао
Росу са твојих увојака… Оградом џигљају живице

И повој мемле дави ме воњем и бледом сеном 
А тиха зора нелагодом раздражује очи несанице
У души ми жао млива речи и мисли под каменом 
Доњим жрвњем здробљен јоште тражим твоје лице

Уточиште збраних речи… У поткори црве заточене 
Што дуб оронули глођу а он немо истрајава кочоперни
Уз спомен воденицу... Бук је давно ожалио тебе и мене
На запису и добратнику оставили смо наш траг верни

Са урезом срца и слова... Сечиво их невешто дописа
Годови да застану … Потпис љубави дуб ће носити
И када други клинци у својим играма жмурки и клиса
Буду жарили нове наде... Завет ће се у бршљану крити…

На овај дан © 08.04.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2019/ zelenakap.blogspot.com

среда, 3. април 2019.

РАЗРОЂЕН ОД РОДА

Песнику Драинцу, у спомен

Згужвану скалу пребира нестварна октава
Недри тон туге у завојници сводом капеле
Гробује ноћна тишина усахли нерв спава
На судном зборовању мисли тек су занемеле

Пророчи дан завршен у магновењу исчили
Рукопис прошлости бледи и нечитак поста
Ветрови јужни гале Топлицу и час немили
Коњаници апокалипсе у касу преко моста

У измаглицу јуре да Хисар чувају од уљеза
Мисао их јуначно прати чеоно испод визира
Над бронзаним усамљеником бела бреза
Трепери сама... За поздрав нико не салутира

У лаком плесу измиче време везом успомена
Потрошен дан опроштајни муком крагну увлачи
У помрчину густу разрођен од рода свога имена
Пасјачо горда и мргодна бдиј ноћас и не плачи

Смена се спрема у глуви час крај узнешеног торња
Ко ће да прими рапорт... Заљубљени пар у заносу
Побегао је с часа историје... Јели то Топлица горња
По бронзаној глави просипа звончиће у откосу

Или ће нови Топлички устанак правдом да зажари
У провиђењу самом откуда песник тајну слути
Протува страве овде се калдрмом мува и ноћ глувари
За прогон наговештене речи... Замршени су пути

Са леве обалске стране нагон мобилише пркосне веђе
Глувоћа без поноћног писка и грактања ужасно пара
Свест се повукла у немости... Шта носи ово размеђе
Набораног чела... Гнусна је и сама прича а тек превара

Што празне глогиње млати на рубу брда изнад тунела
Врашки се гнезди плашљива кукувија и црне слутње
Недри ... Увек је овај крајолик дечији баук врх чела
Био у лепету совуљагиних крила од кад возови не тутње

Запарложеним колосеком пут Белољина крајње станице
Пројездом нема мога детињства у писку парњаче старе
С папуче задњег вагона и сад зурим у телеграфске жице
Слепи путник без карте броји бандере стидом утваре

Згужвану скалу пребира нестварна октава
Недри тон туге у завојници сводом капеле
Гробује ноћна тишина усахли нерв спава
На судном зборовању мисли тек су занемеле

На овај дан © 03.04.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: МИЛОКАЗИ / ВРЕМЕПЛОВ /2019/ 
zelenakap.blogspot.com

понедељак, 1. април 2019.

МОЈА КРАЉИЦА СЕМИРАМИДА

Мили, с љубављу

Исписах нову песму предугог сновиђења
Трен ваистине смисла стваралачког жара
Да сачувам бљесак и траг палог метеора
Не трујте ми наде изниклице дужна хтења
Зашто опет лажа... На срам вам превара
Испосницо моја нека ти је света зора...

Котрљања дана и година дугим низом теку
Док губаве оставе сведене пуким грехом трају
Премрежиле празне наћве мемле паучине
Још за појас нисам заденуо моје перо а ни јеку
Џукци олињали нека и ове ноћи бесрамно лају
Копита у воњу данима газе згрудване торине

Чујем бунцање ноћи и слутим кругове смене не орочене
Тајном се није закопчало мртвило у недрима мога духа
Све што мишљах умно клесао бих искром у камену
Заштитник Милине хумке стражи и броји пролазеће сене
Мотри да надживи трошни папир... С глувоћом дослуха
Се не мири... Појутарје чека да чита књигу отворену

И Мила чека капи росе кад стихови благодаћу кану
Да расцветају се кости беле ко моји бехари очињег вида
Под нашим прозором загледаним у нови дан чежње миле
Јутарњи зраку милостив буди понеси поруку написану
У косу уплети стих до стиха... Моја краљица Семирамида
Да красна буде у часу васкрсења и бајнија од сваке виле

На овај дан  30.03.2014. Славимир Ј. Зеленкапић
књига: МИЛОКАЗИ / ВРЕМЕПЛОВ /2019/
zelenakap.blogspot.com