На сведеној оси витла трулог
Кумовско поимање неверицом чили
У лику космача подадулог
Видим мешину јешну некада злорану
Пртених гаћа а сада у свили
Жалим је пијану
Једно кудраво постојање
На имуној страни ветра кришом ме зачикава
Провирује иза грма леске кроз грање
Увелих очију ко спарушена трава
Осећам се нелагодно
У туђем посмртном руху
Пустош не отиче јазом низводно
Глувоћа се зацарила с муком у дослуху
Само се на мишијем пољу цика умножила
У глуво подне разиграна дрека
Чуо сам и тужну шкрипу мотавила
На раскршћу прошлог и будућег века
Ортаклук без услова тражих само
Да се отарасим дуга док колац разглаве
Овде бих да опстојим... Не гурајте ме тамо
У бездан заборава и у амбаре страве
На помраченом хоризонту даљине
Улогорила се чудна помрачина језе
По оси витла хоћу у висине
Да се пентрам попут мрава
За покајничку песму ум мисли везе
Не би ли одложио последак што откуцава
На овај дан © 27.04.2015. Славими® Ј Зеленкапић
књига: ПРАБИТ СЕНИ - ВРЕМЕПЛОВ /2019/
zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар