Песнику Драинцу, у спомен
Згужвану скалу пребира нестварна октава
Недри тон туге у завојници сводом капеле
Гробује ноћна тишина усахли нерв спава
На судном зборовању мисли тек су занемеле
Пророчи дан завршен у магновењу исчили
Рукопис прошлости бледи и нечитак поста
Ветрови јужни гале Топлицу и час немили
Коњаници апокалипсе у касу преко моста
У измаглицу јуре да Хисар чувају од уљеза
Мисао их јуначно прати чеоно испод визира
Над бронзаним усамљеником бела бреза
Трепери сама... За поздрав нико не салутира
У лаком плесу измиче време везом успомена
Потрошен дан опроштајни муком крагну увлачи
У помрчину густу разрођен од рода свога имена
Пасјачо горда и мргодна бдиј ноћас и не плачи
Смена се спрема у глуви час крај узнешеног торња
Ко ће да прими рапорт... Заљубљени пар у заносу
Побегао је с часа историје... Јели то Топлица горња
По бронзаној глави просипа звончиће у откосу
Или ће нови Топлички устанак правдом да зажари
У провиђењу самом откуда песник тајну слути
Протува страве овде се калдрмом мува и ноћ глувари
За прогон наговештене речи... Замршени су пути
Са леве обалске стране нагон мобилише пркосне веђе
Глувоћа без поноћног писка и грактања ужасно пара
Свест се повукла у немости... Шта носи ово размеђе
Набораног чела... Гнусна је и сама прича а тек превара
Што празне глогиње млати на рубу брда изнад тунела
Врашки се гнезди плашљива кукувија и црне слутње
Недри ... Увек је овај крајолик дечији баук врх чела
Био у лепету совуљагиних крила од кад возови не тутње
Запарложеним колосеком пут Белољина крајње станице
Пројездом нема мога детињства у писку парњаче старе
С папуче задњег вагона и сад зурим у телеграфске жице
Слепи путник без карте броји бандере стидом утваре
Згужвану скалу пребира нестварна октава
Недри тон туге у завојници сводом капеле
Гробује ноћна тишина усахли нерв спава
На судном зборовању мисли тек су занемеле
На овај дан © 03.04.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: МИЛОКАЗИ / ВРЕМЕПЛОВ /2019/
zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар