МОЈА КРАЉИЦА СЕМИРАМИДА

Мили, с љубављу

Исписах нову песму предугог сновиђења

Трен ваистине смисла стваралачког жара

Да сачувам бљесак и траг палог метеора

Не трујте ми наде изниклице дужна хтења

Зашто опет лажа... На срам вам превара

Испосницо моја нека ти је света зора...

Котрљања дана и година дугим низом теку

Док губаве оставе сведене пуким грехом трају

Премрежиле празне наћве мемле паучине

Још за појас нисам заденуо моје перо а ни јеку

Џукци олињали нека и ове ноћи бесрамно лају

Копита у воњу данима газе згрудване торине

Чујем бунцање ноћи и слутим кругове смене не орочене

Тајном се није закопчало мртвило у недрима мога духа

Све што мишљах умно клесао бих искром у камену

Заштитник Милине хумке стражи и броји пролазеће сене

Мотри да надживи трошни папир... С глувоћом дослуха

Се не мири... Појутарје чека да чита књигу отворену

И Мила чека капи росе кад стихови благодаћу кану

Да расцветају се кости беле ко моји бехари очињег вида

Под нашим прозором загледаним у нови дан чежње миле

Јутарњи зраку милостив буди понеси поруку написану

У косу уплети стих до стиха... Моја краљица Семирамида

Да красна буде у часу васкрсења и бајнија од сваке виле

На овај дан  30.03.2014. Славимир Ј. Зеленкапић

књига: МИЛОКАЗИ / ВРЕМЕПЛОВ /2019/

zelenakap.blogspot.com