ГДЕ ЉУБАВ СЕЖЕ

И данас тражим руменило ружа изван руба

И латице благородне расуте уоколо

Кужно је умље ваше... У доба губа

На својој харфи свирам сам соло

Бежати нисам свико од ваших усуда

А ви сте кукавице и прости нарикачи

Пред сумрак у поље мира ступи други Јуда

Да мене прода у бесцење... Ко неки врачи

Бајалице бесмислене мрмљањем множи

Ал мој дух неће у одгон у мутну воду

Са гаравим углевљем да се на дно таложи

Узалуд чиње баца нисам му рођак по роду

Издајица и полтрона ни кварна улизица

Све што певам и пишем поруку душе носи

Сигурно не умем да зборим гласом птица

Ал чујем дивоту цвркутања... У бисерној роси

Гледам биљуре зацаклене и бдијем животом

Нека траје још један нови облагорођени дан

Не умем и нећу да се прегањам са скотом

Опраштам му занавек и то што сам прозван

Неразуму је лудо одговарати разумом части

Нека до миле воље чаура сам у својој чаури

Небо неће имати користи од моје превласти

Није валидна људска правда кад реч кубури

Са лепотом... И кад се у замршени чвор веже

Клеветање и сажаљење... Не пристајем зато

На ривалство и исту меру... Где љубав сеже

Нема једа и срџбе... Нећу у исти глиб и блато...

© 25.04.2019. Славими® Ј. Зеленкапић

књига: РАСВИТ ОРИОНИДА /2019/

zelenakap.blogspot.com