четвртак, 29. април 2021.

НЕ КЛЕПАНА СЕЧИВА

Стара прича међу људима o врећама и закрпама
Ласно се умом поима истином болној међу нама
Није неизбежна фама о лажном свецу и тропару
О гњидама и бувама... У осрамоћеном олтару

Године сте давно загубили... Сете вас на увиру облрате
Зашле у немире црва... Црвоточно у прах да обрате
Крпили сте оно што не би крпили опомиње часно звоно
Хватајте другу лијану кад измакне прва... Време је монотоно
Тишина праисходи оркану и засуни су призетци слуге за тазбину
Дар песника је у застоју... Мали се плаше када моћници кину

Засипају нас летци... Лажно је позориште
Само су животи прави... У глади црева вриште
На туђе јасле сирота је храна уз ватре згасле
Претражујете руину и осионост буздована па јасле

Зло говече довека јуне... У мртвој расправи реч не вреди
Узалуд се лаж у истину куне... Поезијом се немушто беседи
Изговора вам нема... Оптужеје вас запис о беди боема
Траљавим реченицама песме... Смрадан је мирис ужеглог парфема

У времеплову нисмо исти водичи и гоничи
На чијој смо листи... Улизивање полтронима личи
Злојешници се сујетом хране... Увек им мршаве кости
Зло никада неће родити добре дане... Бог да вам прости
Злодела велика и мала... Прљаве речи злобе
Јесте ли људи или гудала крива из доње насеобе

Векови ће да просуде... Ове прљаве длаке
Које и каве песме гуде и коме тапшу шаке
Истинском песнику или песнику самозваном свецу
Фрајлама отужног кича... Загубили сте песме децу

У моралу пољуљаном далеко сте од светог циља
Нема корбача ни фијука бича... Распојасана руља громиља
Вечно празне небулозе... Умрежили се на профилу лајкаши
Бушни вас чамци возе када нисте своји ни својски наши

Боли празнина паучине... Густа је измаглица на хоризонту
Песничко небо глувари... Ретко је будно за првине на конту
Слава не живи на туђем имену... Претворнички папучари
Ловор кад се скврчи и увене ђубриште вас чека у лудари
И кад се чардак сруши... Балони прсну не стасали и мали
Нико никада да вас помене иза века који сте улудо проћердали

Пипање слепо по тмуши излаз узалуд тражи неће га наћи
Ни она залутала рима напрасно у грчу затечена као на даћи
Ко уврљана трава у откосима иза тупе косе само је опомена
Невештом косцу без бруса искрзан рез зубобољи из катрена
Напокон не бива ништа по људској вољи... Врзина је крива
Поете... Стидна је реч од неукуса... Нисте клепали своја сечива...

На овај дан © 29.04.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: МИЛОКАЗИ ВРЕМЕПЛОВ /2014-2021/
zelenakap.blogspot.com

среда, 28. април 2021.

ЛИНИЈА ЖИВОТА

Никада ближе жилама и паду под урвине
Био си лакомислен... А чекао си тучне облаке
Нека се развод разводни у глувоћи тишине
И ово време свој рок отпише на раскораке

Стојиш неодлучан иза ко зна које дубине
Живот не броји дане већ они њега... То је лом
На истом месту дангубе две збиље истине
Лепотом шаренила диве се шапутању свом

Нараста жудна жеља као тесто преко вагана
Прекипело је и укисло за замор дуге тескобе
Сва мука твоја није у свим стиховима опевана
Низ слова и перли зарђалих вири из мрачне собе

Поред кревета мрављи пут у непознато ту води
Зараза буја црним бубама што ноћу саме глуваре
У литар мутне воде размућен грам избира у соди
Машта пребира како да окречи потамнеле дуваре

Не веруј паучини што се њише с тавана подерана
Црне заставе предаје уместо белих годинама виоре
Већ се кида линија живота тако ништавна и танана
Ти не мариш нека безнађе бездану служи... У оборе

Сатерали су голоруку сиротињу рају да се тиска
Никуда смртници неће отићи до путем смрти беле
Сваким даном силазе у корони до гроба са списка
Из уклетог града на узнешено поље да се преселе

Нараста гробље... Читава три града су се отселила
Мртви станари заувек мирни без зависти и злобе
На јари увек заслепе очи од свеприсутног црнила
Постројених споменика... Дошле су мисли да оробе

Песника бола и туге са даром неке дивље јагориде
Лом полому води... Дувари се у несвести сада врте
Знај од смрти живот ти је приуштио веће застиде
Обори су тесни скупа са малом собом а дани се прте

Руксаг те жуља... Стара кошчата рамена су повијена
Уклети град мртвилом спава... Тишина одзвања глува
Отегла се поноћ... Пут мрављи жури... Дуваром сена
Миче се у круг док корачаш да давну успомену чува

© 28.04.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ zelenakap.blogspot.com

понедељак, 26. април 2021.

УМРЛИЦА НА РАСКРСНОМ СТУБУ

Вољеној, с љубављу

Товарно зрно се руши безброј пута са малих плећа
У матицу мравље реке са журбом пред летњу кишу
Усправљена уз наћве плесне не стоји празна врећа
Из књиге рођених преписивачи хоће да ме испишу

Нису сустигли јав мириси Твога цвета
Заносом гори прошло време и година руј
Ако и одем и залутам тугом на крај света
Реч опраштања не пиши и затон не дописуј

Пусти пролому да очи своди на леђа стени
За доњи камен раселине одваљен с рођене горе
Из нашег гнезда овенчана љубав и катрени
Нека се јаве... Набој постојбине прска пре зоре

Суза истрајава на јастуку по изврнутом рубу
И мокром трагу збиље побеглом у глуво доба
Квашена кишом умрлица на раскрсном стубу
Слова ко мрави миле и пољем туге расута тескоба

Песме о смрти су мој извод са потписом живота
Нису им по вољи печати вере изломљене приче
Овде се рукопис не прекида и низ великих нота
Отисак језикословља у воску није немушт... Дар ниче

Мирисе твога цвета збира у скленицу за помазање
Љуби те моје срце, воли душа и песма Божјег трона
Повеља векове мости за нас и наше радовање
Мила, дате нам речи од искона чува сазвеђе Ориона

На данашњи дан © 26.04.2012. Слвими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2012-2021/ zelenakap.blogspot.com

субота, 24. април 2021.

ОЖИЉАК

Јутром у бремену кршиш облачну промају
Извод цепљења... Иза рођења по темену
И чекаш на немој стражи призив крају
Белег наготе стоји вечно на левом рамену

Ватра је затуљена... Мравиња тврдо пепелиште
Излази кумир испод прага да удахне свежину
Шта чинити... Од тебе се одлука сада иште
Питања заскачу савест и разорито те брину

Остатак сача вири из огњишта искошен у лево
Жарач слободе закамењен остаје у немом гласу
Нема речи да прозборе речником да си одолевао
Рођењем у непзнато... На кантару у зарђалом тасу

Около јектања разрачуна траје... Извитоперена нада
Постојбина је страна и непозната... На углу слоге
Све се урушило иза зида твојих давних награда
Измилеле су дуваром да те плаше ружне стоноге

Нема се стража већ одужила као година гладна
Стари сач је сведочанство негдашње живе ватре
Облачна промаја кроз изваљена врата досадна
Без стида дува да твоје успомене детињства затре

Само још белег подсећа на богиње и туберкулозу
У доба љуте короне... Опет раме треба да се разголи
Даће ти дргу кинеску водицу... Примио си прву дозу
Оверио поново пролазне дане... Сећање не моли

Новог кумира имаш... Он је сада кућевласник прага
Не знаш му дух и немој га љутити да ти се не освети
У двоколкицу упрегни себе... Зашто да је вуче љага
Ћути и са грчом примај кинеску водицу.... Памети

Фали у овом часу двоумљења... На раскршћу живота
Којим путем... Када сви Турци хрле куда ћеш голи Мујo
Касно је да думаш... Пијанице се држе изваљеног плота
Савет изостаје.... Бука долази одасвуда... Чеш се дујо

Прими... Прими... Свима ће бити боље... Гракће јато
Осуђено је лево раме ожиљке да носи... Промаја
Цвили... Да ли си или ниси последња животна рато
Научена је лекција... Почетак и крај мука и жуљ спаја

Распукла земља у нашој дољи дубок ожиљак има
За спомен одавне муке да се још увек приповеда
Из петних жила вичу да корона долази у таласима
Изгубљене године и животе вратити неће ова беда...

© 24.04.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ zelenakap.blogspot.com

среда, 21. април 2021.

ЉИГАВЦИ

Међу руљом наиван јуче упао
Зачудо... На љигавце набасао
Нисам их очекивао... Пакао
Забринут у корачању сам застао

Плочником се ваља маса
Гиба се... Жустро таласа
Навала бујице... Читава река
Како пронаћи хуманог човека

Утоли успомено... У бездану је дубоко
Са дна ме стреља злобно чкиљаво око
Знам... Црно да црње не може бити
Права истина се неда од лажи сакрити

Падају маске лажљиве и грубе
Љигавци љигавство одаво љубе
Љигаво друштво лигавце рађа
Шта да се ради када је лаж слађа

Крупна и ситна сада царује
Веће се љигавство очекује
Шире се потмуло као губа
Није тајна... Игра око стуба

Мали љигавче дрски изроде
Зар није доста муља и воде
Мутне... Она све носи и руши
Песник се пита понизно у души

Над овом успоменом се згражава
Хуманог човека нема... Страва
Слаба је реч да опише моју језу
Шта са љигавцима на потезу

Сутра на плочнику узаврелог града
У надобудној руљи... Тријуф јада
Видим дубљи бездан од бездана
Пужеве људе... Усред тужног дана

Изгубљену рају погнутих глава
Смртни страх јасно се оцртава
На бледом земљосаном лицу
Маса је ћутке преузела кривицу

Хуманог нема... Изгубљен је у руљи
Само се врх пониженима смејуљи
Безлични нису криви... Читава река
О корони бучи... Свагдашња блека

Стадо предводник не предводи
Мук звона не може да ослободи
Чкиљаво око је завидно и у страху
Живот може да сконча... У маху

Блудити уз ветар није разборито
Неће дати рода затаоњено жито
У пологу иструлиће зрно мало
Труљење траје и није изостало

Изостаје хуманост... Сви гледају себе
Љигавост је на делу... Мале потребе
Пад у корони људскости не одгађа
Залуд љигаво друштво љигавце рађа

© 21.04.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ zelenakap.blogspot.com

понедељак, 19. април 2021.

КОМЕСАРСКА ТОРБА

Дослух ти говори тихо... Ти не разумеш разборито
Она је спречила да се узнесу твоје хумане истине
Водиће те победа у будућност зрелог зрна и сито
На којем се остаје када пропадне плева... Руине

Не могу остати заиста целе до крајњег урушења
Суђено јој је да у праху дугог заборава тек почива
У песми раздора није дошло семе до крајњег зрења
Опрости јој... Увек те циљу водила та твоја наива

Дослух шапуће... Не намеће ти истину до тачке наде
Награда затурена у прошло време увек касно стиже
Лажи су готове... Постарај се да прескочиш барикаде
Увек уз друм чуче оне приправне да те оборе ниже

Гурају те у страну из големог реда ка кући славних
Надолазе каћиперке и робусни песници... Бумбари зује
На поетском пољу уз коров... Сети се времена давних
Када није било песничке сујете... Данас те нико не бренује

Ти знаш лице те поганке... Спречитељка твоја није неко
Из потаје увек тебе и успех ти вреба... Надгорњава истину
Не окуци живота бди одвајкада... Избеглица је ишла преко
Границе ума... Да ти напакости распећем као Христу сину

На твојој Голготи крст је пободен да жртву сужња чека
Громада одолева... Убога судба мниш да те наткрилила
Она је записана пре рођења... Твоја песма није кратковека
Зашто се горде назови поете... Знај врли да се испилила

Испод шињела издаје у време комесара... У туђој торби
Не вреди твој шаптави дослух у потказивању доушника
Полтронству ниси вичан... Данашњи губитниче у борби
Тебе ће чисто небо примити у постојбину славних песника

© 19.04.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ zelenakap.blogspot.com

субота, 17. април 2021.

ДОСТА ЈЕ ДА СЕ СРЦЕ СРЦУ НАДА

Вољеној, у спомен

Оток наде Милу зове зовом вере на пучине
Нећу ткати празне снове и рушити развалине
Мир тишине то ми збори... Њено срце у мом срцу гори
Хоћу да се никада не разлуче разлази ведрине
У далеко сутра... Оно блиско јуче данас да преживи
Своје питомине... Нова јава ако га посиви...

Ово нису гробне мреже ни танане паучине густе
Но средишта постојбине... Истина се истином веже
Да речи утехе не опусте кадa живот у смрти гине
Овде се у круг своде цве тангенте наше слободе
Да се поново роде... Само су бистре дубоке воде
И моји дани живота са ноћима смрти неће да се на нагоде

Атари свеколиког ума нису места траума
Но прилазне стазе... Живот зна све путоказе
Мога животног друма и излазе из лагума
Постања узрочно круже... Да се разбори здруже
И ширине се шире... Земним шаром у манире
Да видике нове пруже... Ово задње с прошлим да помире

Када се наде руше... Тражећи мир душе
Да се изнова срочи... Овде су моје очи
Опет у болу застале... Да прочитају зелене скале
Код мирних зелених нота... Да њена одјекне лепота
Јесу ли ово разливи дуге... Новога дана уместо туге
Ил' позив сунца... Да нађем себе бегунца

И подарим јој радост целу а не сузе у пепелу ?
У срцу запретане ватре горе
Носе ме ветрови за развигоре
У тихој осами ноћи... Биљури срца чудне моћи
Опет топлином светле... Мила, чућеш треће петле
Усред животног мрака... У зору и бат мојих корака

Љубав је давно пустила вреже... Допусти јеку мог зова
Да у тестаменту уреже... Истину љубави
И допише наша слова... О сну нашем на овој јави
Расцветава се полом у зелену млеч пролећа
Док ја другујем са болом... Одговора нема где је
На конак свратила срећа?

Увек се у вери враћам теби... И саборишту мојих нада
О, драга Мила... Пред твојим гробом где би
Без васкрсења сада...?
Позлаћени круг твоје ауре све је блиставији и шири
Кад мене тресу ноћне буре и самоће стежу
Капљу росе и додири у моје срце... Утехе сву ноћ сежу...

Задњи узрочник стиже... У стопу ме прати
Знам тај глас зао... Као туђи пламен лиже
Прах се праху врати... Пепелиште нисам одабрао
Путоказ у атар љубави следе моје стопе смело
Шири се хоризонт плави... Жедна ми душа тражи
Извор живота-твоје врело Душо... На истом месту у вечној стражи...

Дамари зборе из дубина одазиве уздрхтале
Епилог драме... После трећег чина
Не знају звезде мале расуте по ободима пута кумове сламе
Леполик звончић чека... Као мали зарез у реду
Да пројецају већа звона... И слова у веку свога века
Три тачке крај да сведу... Мила моја чека мене бона...

Занавек завет дајем... Теби... Не твоме праху
Уз твоју љубав трајем... Твој дах је у моме даху
Раскршћа живота како истински проћи?
Даље од туђег плота... Не тумарати у слепоћи
У живот животом ући... Кроз своја врата
Теби дата... Под свој кров... У својој кући...

Умножила се питања... Збир камате све је већи
А удаљила се свитања... Шта поноћ тамна
Обзрорју има тајно рећи... Осуда је пала срамна
Успомене у новој рани... Срце крвавим трагом пише
Нови ожиљак брани... Истином дах свој дише
Од твоје до моје смрти...  Вечна се Љубав не може затрти...

У њој живи сила... Разум се одваја од бунила
За твоју љубав Мила је ова песма дар наше наде
Једина су ми крила... Посвета умива лице... Блажи јаде...
Зелене влати сплиће... Дан овај у мале венце
Чуј љубави, моје тиће... Срце те зове за младенце
Новим стихом јаве... У мекој рими мекане траве

Кап по кап точи се врутак... Да потом млаз прожубори
Ово је мој и твој тренутак... Тишина кад проговори
Срца ће наша чути... Шапате и речи не речене слути
Дух мој зоре крштене... Ударе била, набоје, вене...
Преко гроба нараста жеља... Следи Христа учитеља
Време је васкрса твога... Ти имаш Њега и мене...

Побеђена смртна куга... Давна је загонатка и тајна круга
А знак спасења небеска дуга... За наше душе осећајне с југа
Не тражим рајска поља... О, Мила нека је Божја воља...
Још неко време хода, посртања, пада... У долини сена смртног сада
Напаћени земним шаром... Крунама даривани скоро... Божјим даром
Скупа после смрти долази награда... Доста је да се срце срцу нада
 
На овај дан © Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2011-2021/ zelenakap.blogspot.com

петак, 16. април 2021.

У МОМ ЦВАТУ

Вољеној, с љубављу

Мила давно су умом врднули багателни жреци
Откотрљани брегом стрмим до подножја злобе
Залуд су гнездили тропаре замашћене у потаје
Мемлом гроба зашле им кости и почивши преци
Чекам предвечерје да пукну окови срама од тескобе
На северној страни ветра данас тражих откуцаје

Твога срца у просуду умља… Искром из тамнине сева
Јави се мирис гњили… Миришу речи у атару плевне
Из давнине гракће врана посестрима у усуде мрака
Крај колевке милоснице мук истине не запева
У котарице збројисмо све наше дане… И ревне
Оглодане покуписмо у записе зашле пре наших сокака

Сад обљуб туге преко крова у даљ туђу зури
Моје око трне на иверју поцрнелом око кладе
Костур бритва зарђала на прозору чамотиње
Пресекла би конце успомена да не цури
Давна прошлост у бисаге на рамену и у јаде
Што их прти ово време крпењача у глогиње

Модре глади још се црне украј болног пута
По ивици самог плота начичкане у гроздове
Нека маме гладне птице пре сумрака заовине
Пустахију сањалицу… У безнађу када лута
Не гоните никог виком… Безазлени тихо слове
За слогове… Да душа не чами под плаштом патине

Нека снева румено јутро иза посног источника
Да росу мојих очију оцакли до мирног небовида
Мила остави траг сеоском утрином именом вере
Иза поразног доба вратиће се време испосника
Расцветалих каћуна кад мине ово модро од јагорида
Побратимио сам те животе са собом… Ако ме убере

Смртна рука за увенућа… Ти нећеш венче увенути
Постхумне песме не вену… Временом пожуте за позлату
Ореола око главе… Мила чекај песника свеца у заклетви
Чудне су људске стазе и загонетни само Божји пути
Цват грли цват за нектар… Ја чекам Тебе у моме цвату
Поља љубави су узорана… Време је новој пролећној сетви

На овај дан © 16.04.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2013-2021/ zelenakap.blogspot.com

четвртак, 15. април 2021.

ОСТАВЉЕНИ ТРАГ

У том великом збиру година живота
Песма и ти можете ли бити сада квит
Унапред знаш шта ће рећи твоја порота
Закључујем у остављеном трагу да је бит

Шта мислиш ти дали је то песми важно
Суд праве пороте се чека у коначници
Да ли корачаш ка циљу не мање одважно
Као у почетку... Знам по тананој жици

Увек је ризик играти... Збир година невољно
Се множи у времеплову... Како бити квит
Опција предаје не долази тек драговољно
Нећеш рећи као други да си се напевао сит

Песме су јоште неиспеване... Чекају риме
Да обргле принову и да је оправе на пут
Дар песника не чучи... Да се дичиш њиме
У будној инспирацији... Већ љубиш скут

Удварачки и ниско... Знаш песничку сујету
Успех се не прашта... Оспораваш надобудни
Туђи дар са неба... Да ли се не може свету
Песмом угодити... Сабрали се лажни и чудни

Гласови ћеретања... Поезију су обогаљили
Умишљени и докони... У болу срце само јеца
На извору душе никада песмом нису били
На пољу поезије када им корак и реч клеца

Жале се умишљене ведете... Нећете то бити
Сутра... У перивоју има песника осим вас
Сан о величини је кратак... Узалуд га је снити
Он води превари и умртвљује савести глас

Ваша порота је склона да лајкује по осећању
То није права пресуда... Поколења ће да суде
Само дубоки остављени траг вреди... Умирању
Вечном не води... Будуће зоре росом се буде...

© 15.04.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ zelenakap.blogspot.com

среда, 14. април 2021.

КОСИ ТОРАЊ

Извори знања нису исто што и понори понирања
Почесто није их лако наћи... Увири и клокоти
Након извора умиру... Ту на рубовима незнања
Да ли је време у корони да се истина оваплоти

Траг у трагу заметен... Далеко у лутање води
Множина гомиља сранпутицама... Све дубље
Само истина од заточења ум може да ослободи
Зар је превара очитија... Неповререње грубље

Заузима свакодневну обману... Изостаје глас
Разума... Многи су слуђени и смушени у кризи
Са које је стране тунела светло... Где је спас
Накривило се поверење као торањ у Пизи

Изгубила се упорна реч апела у потонуће
Дубок је понор понирања... Слаби су клокоти
Чувајте се вируса... Не једите вариво вруће
Ко да верује одиста том суду и млакој пороти

Протесте нико за озбиљно не прима... Чудо
Се навикне након три дана... Глас разума
Нема силу... Твоју улогу преузели су Јудо
Уместу пољубца ова истина мора да се дума

Шире је етром... Додијале су црне вести збиља
Број смрти од короне је под знаком питања
Не знају се извори... Страх понора је водиља
Чује ли се истина... Понорница река не израња

© 14.04.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ zelenakap.blogspot.com

уторак, 13. април 2021.

НЕКА ЉУБАВ ЖИВИ

Јединој Диви
Вољеној, с љубављу

Рашнирао бих круг самоће твојом јавом
Она се мути са мојом муком и исчезава
Из видног поља у трагу просуте сузе
Поиграо сам се прераном надом и главом
Стрељаном стрелама жеља док ноћ спава
У крилу нове зоре дах лептира Ти ми узе

Опет си одлетела у твоја поља смрти сама
Ја у папрати тражим твоје зарасле трагове
И пртим грчеве чежње преко обала живота
Предаја пепелишту ил гарави траг на веригама
То само песме моје разумети знају што слове
Књигама наших времеплова љубав и лепота

У свитке успомена све је преточено одавно
Врхови наде маглом брегова разбрежени
Птице снују свој одлазак задњи у непознато
Склопљени капци застори очију неславно
Узалуд скривају тугу моју љубљеној жени
Што сваку јоту моје читанке чита и буди јато

Слетелих мисли у гнездо распете душе и чежње
Пре коначишта окамењеног вида у плетенице
Моје Миле сплетени круг око високог чела
Како да расплетем кике и рашнирам тежње
Скопчане речи запеле у грлу и пустим птице
Да се раскриле у лету лакокриле као у анђела

Кад шуме бела крила слободе горњим сводом
У долету небеском престолу носећи љубави глас
Постхумне риме мојој најадражој јединој Диви
Нека Бог раскопча кругове ове а ја ћу новим годом
Трајати у истом дрвету вере за Њу и мене… За нас
Рашниран је задњи круг самоће… Нека љубав живи…

На данашњи дан © 12.04.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2013-2021/ zelenakap.blogspot.com

понедељак, 12. април 2021.

У СВАКО ДОБА СЕЈ

Посејао сам семе да влат узрасте а мраз је опрљи
Била је чрста вера у време короне из руку бачена
Задовољан сејач и јато сакупљених врана... Мрљи
Не веруј... Позобано надокнади... Знам тлачена

Је ова земља сваке јесени... На назор узораној њиви
У време кише и суше... Шта следи жуљној руци
Мрмљају усне... Невреме короне је ту да се криви
Испуцала земља од жеђи кад је сву заузму кулуци

Жуља нафака и сетвени рок... Нико те питати неће
У доба вируса зашто си сејао... Чврста те вера гонила
Бију се вране око семена... Тешка рука бисаге рамеће
Зној и труд здружени... Нека буде на делу небеска сила

Распис јавни увек збира у градске пресеке спреме
Они су подобни титулари... Убирају незрели плод
Крадом сваке године... На тупу савест без дилеме
Узалуд је рачунати... Помрчало је сунце... Стао ход

Мило би оку било зелено поље ... Мраз квари добру слику
Ша да се сада ради у смрти жуљна руко и ознојено чело
Кајање следи накнадно... Зашто јуче ниси уграбио прилику
Када су се о сетву јагмили многи... Можда те није хтело

Тешиш себе... Али не вреди... Мраз је срушио твоју муку
Остао си убог сироти мали... Горко се искуство понавља
Вреди ли у бисаге догодине поново гурати жуљну руку
Или одустати... Никада ниси погнут био... Искуство јавља

У свако доба сеј... У Божјој руци су семена бачена
Песник је ту да пева... Да шири трпљена дух вере
Вара те истина... Јалова земља не рађа као ни жена
Бар су се најеле сјаћене вране... Незасите без мере

Семе у песми преносно тумачи... Корана искуство речи
Њива је за песника хартија... На њој уз слова слећу вране
Завидници су злобни... Они су сјаћено јато што черечи
Мисао и жељу срочену у риме хоће да разриме... Накане

Су њихове нечасне... Знај сејачу... Мраз неће изостати
Ни насртљиво јато врана... Труд и зној дај здружене
Певање твоје је сетва... У време будуће род ће дати
У свако доба сеј ... Сура ће блистати... Нису погружене

Влати од пролазног мраза... Дожеваоница да те сети
Остали су у постати иза тебе... Крај короне се назире
Најављују... А ти опрости Јудама као Христос распети
Пољубац невере... Песник великог формата не умире...

© 12.04.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ zelenakap.blogspot.com

субота, 10. април 2021.

ЗАГРЉАЈ ХУМКЕ

 

Вољеној, с љубављу

Неми одговор глуве ноћи разум збуни
Није могуће да се не враћа моја Дива
Метеорска туга великом сетом небо круни
Зашто јачају слутње... Мила се не одазива

Пад и распад... Сурвавање у нигднину
На постељи хумке мртва зрака у немоћи
Умрла је звезда бледолика... Траг јој мину
Још је чекам с зебњом... Хоће ли ми доћи

Вечност се окаменила у црном ореолу ноћи
Претаче ми се зебња у слутњу слутња у јад
Свемирски бездан неда одјек... Хоће ли доћи
Колико пута питам тишину... Куда и шта ћу сад

Светионик наде је утуљен... Затурио се путоказ
Црни су таласи мучна плутања... Где ли је крај
За моје биће и корачаје жудње све је дубљи газ
Дављеник вапи задњи стих... Задњи стих опроштај

Ко ће опрост песми да дâ... Судбина зла није изговор
Ни заплет у плетеници риме не уме да сакрије моју бол
Може ли живот да развеже смртне везе Гордијев чвор
Сви филозофи мудраци и поете света ил који апостол

Тај чудни мач има само васкрсла моја љубљена Дива
Њену кап љубави чекам да с тихом росом зоре кане
Нећу да болну хумку на Бозману плашт ноћи скрива
Хоће ли доћи... Исто питање викаћу и теби скори дане

Све док не занимим... Ако ме загуше болне речи
У задњем ропцу недрићу за Милу постхумни стих
У стиску молитвених шака... Истина да се не угњечи
Загрљај шири руке... Грлим хумку... И Њу загрлих

На овај дан © 10.04.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: МИЛОКАЗИ ВРЕМЕПЛОВ /2014-2021/
zelenakap.blogspot.com

петак, 9. април 2021.

КАСНO ЈЕ ДА СЕ СХВАТИ


Мудрац се у мудровање задубио... 
Повод се мудро загубио
Дали ће га последица наћи... 
Од стида сунце неће изаћи
Исток је освануо таман... 
Разлог је погубан и сраман

Не умем вам разјаснити раскораке... 
Монолога глуве тишине крај раке
Да последица окасни право би било... 
И јед да се избљује то мучно зеленило
На неправедном свету и правда касни... 
Наравоученија нема као у басни...

Сужањ што дрежди на капијама јада... 
Не признаје себи да му посустаје нада
Све је у апатији мртвила затечено... 
Морал је пао на тумбе и свет се паклено
Изокренуо у свезу учворену гори са горим... 
Не чудите се што вам ово зборим...

Нису ваше очи слепе да исто не опажају... 
Људи јели то сваки крај дошао крају
Можда вас све ово не погађа као мене... 
Ако вас не плаше и не гоне хијене
Ако само своја посла себично гледате... 
Нећу вам замерити кад ме издате...

Најгоре је да сте беспослени... 
Нека праведни Бог суди вама и мени
У дангуби се човек најпре изгуби... 
Опрост вас моја до задњег даха љуби
Свикао сам и на горе знајте гоничи... 
Одавно слутим језиви крај причи...

Није то нека мудрост незнана... 
Уље кључа у котлу забрана
Искуство спозна распад и болно стање... 
Гњилом и трулом следује падање
У понор бездна... Шта да вам зборим... 
Властиту смрт нећу да рукотворим...

И од горег има горе... Сиротињска је изрека... 
Не могу да се одрекнем себе и свога века
Ко ће га знати... Кајању није до кајања... 
Врачарима не верујем и страна су ми бајања
Тако се не заваравају гладна уста... 
Кад мањка проја храниће ме жеља пуста...

Бољитак овде не цвета... 
Запарложена поља и мртва села света
Неми су свеци туге и коров одасвуд гуши... 
Кукувије се под слеменом гнезде и дивљи сремуши
Закржљали никада не могу себе да надрасту... 
Ушли смо у оскудицу затупасту...

Џаба је шиљити... 
Залудно је међу лудима паметан бити
Од паспаља не бива ништа до паспаљ голи... 
О драги Боже зашто су нам суђени расколи
Глистајиво време ко ће да преживи... 
Неће имати коме да се прича прича глистаиви...

Ово је некролог свима нама... 
Од кад се не узвија дим чађавим веригама
Над хумком умрли зов јауком... 
Развенчали смо се са свим и свачим... Утуком
У расцепу заборава и даље ће кошаве сећи... 
Јауком се не може друго до јакук рећи...

Уместо суза небо плаче леденом кишом...
Нису нас искупила поткупљивања ситнишом
Зашто смо се са животом кусурали... 
И у празно Богу сироте дане крали
Најзад смо дознали цену вересије... 
Несветима не припада запис ни светима житије...

У осами разрачун са собом... 
Окруни се новом раздеобом
У позни час... 
Мудри би рекли пуки је одјека глас
И кад се из бездна врати... 
Мудраче касно је да се мудрост схвати...

На данашњи дан © 09.04.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: МИЛОКАЗИ     
ВРЕМЕПЛОВ /2014-2021/ zelenakap.blogspot.com

среда, 7. април 2021.

ШАТОРСКО КРИЛО И ЗБИР СМРТИ

Сведене мисли нису руље што дању на ум кидишу
Прави огдовор очекиван је да појутарје пробуди
Тежило се да се уснула ноћ заборави... За јоту вишу
Да нада надјача ову стварност... Да корона прогуди

Велико хтење малим се пропињањем казује у дослуху
Са муком извитоперене збиље која сав ум запоседа
Непознато и мучно нешто пишти дуго у левом уху
Убоги дани се нижу у осипању... Све је чудно без реда

Сведене мисли се не губе у далеку тачку давног сећања
Поуздане су и ако трепере као ово шаторско крило на ветру
Јучерашница је постала глуво звоно... Мртвилом одзвања
Народ вели... Уметници су отишли на исповед Светом Петру

Умиру један за другим данима... Сви су у збиру короне
Као да старост није узела данак... Године њихове се збрале
Непојмљиво разборитом уму... У небо корачају смртне колоне
Како да прихватите данас збиљу... Јучерашње бројке су заспале

Све је чудно и неда се образложити логичном последицом
Питање следи... Шта то кидише на ум згрчен од језиве збиље
Зашто су гомиле кртичњака остале по ливади за кртицом
И зашто не делују успаванке на виспрену децу од дадиље

Изненађују умирања уметника... До сржи срца само боле
Брзо их забораве након неког дана приче велике и празне
Етром брује речи а песме и глуме могу ли забораву да одоле
Сутра ће увело цвеће испразнити за друге уметничке вазне

Шаторско крило прострто по трави на ветру утеха није
Жуљају сведене мисли јаче но пролећна земља за грбину
Ум напокон закључује... Истина о корони се у броју крије
Јучерашњи стравични дан у збиру смрти затрпан новим мину

© 07.04.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ zelenakap@glail.com

уторак, 6. април 2021.

ИСТИНУ УВЕК КАЖИ...

Своју властиту бит само истина има
Чудесну снагу необоривог постојања
Допусти да срж свега њеног увек те прожима
Глас истине и његов ехо кад одзвања

Истина је истина и у непробојној чаури лажи
Она не трули и не пролази... Као ово коронално време
Увек је на истинској страни... Зато је увек кажи
Немој мучити себе теоријама завере и болом дилеме

По истини се понекада и данас дрско гази
Узалуд... У њој је замах крила и дар љубави
Са пута истине ни једним кораком не силази
Данас руку своју у њен жар без страха стави

Истина често уме да вас истински боли
Силина ватре не може и неће да вас мази
Упркос томе нико и ништа не уме да вас воли
Ко истина-мајка... И њене руке, пружени путокази...

Само јој треба пробудити душу васцелу
Да пламом заблиста у вашим недрима вере
И дрска лаж ће плазити по њеном пепелу
Кад приспе истине време... Род правде да се бере

Своју властиту бит само истина истине има
Чудесну снагу обновљења... Постојања...
Допусти да те и данас срж њена прожима
Глас истине и његов ехо тобом да одзвања...

Може ли да буде истинит бар неки лажни сан
Добро знам... Свакој истини мора се бити фан
Она то заслужује као мото живота заувек изабран
Пријатељима истине уздарје песма истине за нови дан

На овај дан © 13.03-06.04.2011. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2011-2021/ zelenakap.blogspot.com 

понедељак, 5. април 2021.

ПОД ОСУДОМ...

Усликано на окриље празника

Празник данас заудара јучерашњим смрадом
Зар се лаж подносити мора... Убилачки немо
Ићи за звонаром гласа или покорним стадом
Ум пита вас и себе... Куда то понизно идемо

Разрогачене очи гледају ову апатију стару
Сви су покуњили главе и дуго главињају
Примили су у себе и увукли вековну превару
Очигледну лаж и заблуду и ако истину знају

Ко им је крив... Не размишљају сами... У подне
Изобразила се вера... Изврнута је наопако
Знају да су прошле берићетне године родне
Све сузе овога света поето детиње си исплако

Смрад поред контејнера обузима паству од бахаћења
Клера... Фарбају пук тобожњим бајкама на миси
Предводници пастве не маре од сутрашњег презрења
Неучеван народ је покоран... Ми смо Божји... Све киси

Просто небески... Наши су вишљи престоли
Они по земљи гамижу у свом греху једнако
На милој икони небо ће нас примити да утоли
Жеђ за нашим ликом... Нека леже наузнако

Или по трбушке у праху... Следује коначница
Гроба и вечног заборава... Удес неверног пука
Не маримо за њихове жртве голуба и грлица
Нас ће обилно и штедро помиловати Божја рука

Наводно хришћанство заудара... Нема стида
Чин чинодејства је празан... Наивни нас следе
Уместо Бога... Слаткоречиву причу... Без вида
Код очију слепи... Са преосвећенима се пореде

Нека фарбају јаја док су фарбани заблудом
Пагански обичај раширен упорно се понавља
Годинама сваког новог васрса под осудом
У јами да све прождеру чекају уста лавља...

© 05.04.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
Књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ zelenakap.blogspot.com

недеља, 4. април 2021.

ФУТУР БУДУЋНОСТИ КУЦА...

Зашто се поигравати са разломком несреће у време чуда
На изложби слика великог кадра стрчи да се прогура
Знам да је на колима живота црвоточна остарела руда
И да ће срчаница пући пре проласка изнад свог футура

Блебеће село у невери анегдоту из прошлог огавног времена
Низ поље дува северац и разноси беле трагове маслачка
Волови вуку натоварена кола и брекћу под теретом бремена
Када би се на тежачки живот могла савити бар мала тачка

За чврст стожер мегдан са умом мисао ружна издржати неће
Свенућа прилегла на ђубришту... Вреже одаје тужну слику
Приповеда се јавно... Прилике по небу разбојништво смеће
Множе се недаће и смакнућа оглавака с ногу за нову прилику

Разломком несреће поигравају се виле видарице у зеленом колу
Срчаница на колима цвили и крцка језивим тоном скорог лома
Како сељаку извући испод грча најезду слутње у вриштућем болу
На ђубришту свенућа вреже дочекати неће утеху родног дома

Виспреном уму за наук црвоточна руда исту слутњу доноси
Разломак несреће сишао с пута... Успут главиња својим јадом
Озебло сунце чекају да се просуше поклисли црни откоси
Нису ми рекли да су се буљуци разишли са јучерашњом надом

Анегдота из прошлог огавног времена злокобно ће да оживи
На рубу гумна у селу... Без стида је преносе усне љажљиве
Немо гробље под рашћем препуно трулежи усуде не криви
Увукао се немир у кости кроз зобницу праха да се врате одиве

Футур будућности куца на слепочнице болом... Процеп фиска
Буђа подухватила црне покисле откосе својом белином скраме
Мучен зебњом старом думам како се извући из загрљаја стиска
Утешне речи одавно стране не долазе ми преко усана у време таме

Јад се копишти и притиска жуљеве... Мокра крагна се закопчава
Бели трагови маслачка губе се ношени северцом што појачава
Главињају уморне стопе каљавим друмом тек у сумрак први
Изјаловљени разломак несреће нараста да моју наду ломи и мрви...

© 04.04.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ zelenakap.blogspot.com

субота, 3. април 2021.

ЗАЦАРЕНА ИСТИНА


Не уздижем истину... Она се није обурвала
Као клизиште после кише... Само је обала
Реке лажи... Док мутна хуком увалом протиче
Из истог корена све лудости једна другој личе

Изворишта неспокоја затамњена су у магли
Што увалу обавија... Борови се нису сагли
Узвишени стоје као и увек на голом ћувику
Окрњени али горди... Удивили су мутну слику

За отпор сумњи и лажи... Стари чувари голети
О да ли ће густи праменови магле данас смети
Да заклоне видик ка ћувику... Истина је света
Ова увала чека победу... Да се подере разапета

Мрежа лажи у клизишту... Обала сунце жуди
Судбу нећемо презирати... Сама се лажју куди
Пармаци до главчине точка запали су у блато
Треба искобељати кола... Нека лети убого јато

У магли... У свет слободе... Фркће покисло кљусе
Знам да су кратковеке ваше лажи... Тумарају кусе
Од немилог до недрагог... Увала надобудне чека
Матицом набујалом... Преко обала излила се река

За спомен чувари голети на ћувуку још стражаре
Васцело време да не надвладају лажи и преваре
Ваше... У густој магли пролећнег јутра ово траје
Смирило се моје срце... Чујем му танане откуцаје

Није обурвана истина... У сплету живи да сведочи
Мом уму мисао тврдог корака када заувек крочи
Не уздижем истину... Она стамено данас стоји
У непролазу и истрајности... Победа се истином броји

Док се не повуче река у корито... Борови стражари
Ја хоћу поносну истину да се на престољу зацари
Искобељана кола измичу блатњавим путем ка селу
Покислом кљусету зној нагони на сапи пену белу

© 03.04.2021. Славими® Ј. Зеленапић
Књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ zelenakap.blogspot.com

петак, 2. април 2021.

ПЕСНИК НАДЕ ЈЕ ЈЕДИНА ВРТЕШКА


Нећемо трошити речи мудри зборе... Mудраци
Нису оне лака потрошна роба што појефтини
Иако су се расушиле дуге и спали обручи на каци
Све више нас је избачено да умиремо на маргини

“Маргиналци” време је за протесте и буне
Скоро ће све нас да затрпа несуђена депонија
Док они тамо кочањике мељу и клипове круне
Едемско дрво није посечено... У леглу змија

Познање добра и зла чему и куда води
Превара када отвара врата греху широм
Робови нису вични обећаној слободи
У страху увек ће поћи за својим кумиром

Кућни бог заштитник прага ноћу не спава
Дању је у илегалан због тајновитости саме
Кроз кључаоницу вири у поноћ кад откуцава
Глуво доба... Злодухово време изрони из таме

Прст на уста није само претња но опомена да се ћути
Бездан одјеком вришти… Језик за изуштену реч скраћен
У царству таме никоме није дато право чак ни да слути
Упркос свему не богаљи речи... Мудрац заблудом осакаћен

Речи нису мрве хлеба пристигле на трошарину
На градском тргу мудрује празно веће мудраца
Богови се само намрште и узмичу… А кад кину
Бацају штапове и тоге у бекству… Расуло каца

Тужна је слика неприлике… Истине сурова јава
Само је песник наде ове ноћи једина вртешка
Не вири кроз кључаоницу у поноћ кад откуцава
Глуво доба… Но месец буди сјајем да ум љеска

И песмом руши табу куле... Прст гура у зверињаке
Змијско легло разара… Притеже обруче посрнулих каца
Кумирима идолским руши ореоле и баца оролске траке
На градском тргу узалуд мудрује празно веће мудраца

На данашњи дан © 02.04.2013 Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2013-2021/ zelenakap.blogspot.com

четвртак, 1. април 2021.

ГОВОР СРЦА СЛОБОДЕ

Пустите ме да могу говорити срцем слободе
Нисам пуки затвореник властитих речи најезде
Вашим разумима не морају моје истине да годе
Тешко је у тамној ноћи видети сјајне звезде

Распад речи сакрити неће истну тајне преваре
Исцурела је из шака прегршт жутог песка
Не допустите да се јасне чињенице мрцваре
У доказу истине и бола... Страши ме кад љеска

Белина речна у глуво доба нејасним миром
Неки су инати ваши од вајкада изашли из теме
Није помирење под прагом куће са кумиром
Не признајем на туђој њиви шуљаво семе

Што сејете ноћас тајно заједно са кукољем заразе
Пустите ме да могу говорити песму срцем слободе
Све ми је јасно... Знам да ви имате дебеле образе
Истина вели... Нечастиви вашу веру одавно воде

Олтари су се сада извитоперили као сирова грађа
Пуцају ореоли светаца... Цури прегршт жутог песка
Невероватно је вече тишине... Са лукавством догађа
Се издаја... Нема узвишеног морала... Посечена је леска

Коју је садио давно отац уз бунар на ивици наше баште
Кукољ заразе је натопљен преваром... Образи не бриде
Од срама... Буја коров и чкаљ у вашим облацима маште
Само се небо сада чуди... Али вам ипак од руке не иде

Пустите ме да могу сутра опет певати срцем слободе
Није ми стало до ореола... Ваши свеци су заиста мртви
Моје ће њиве бременито једрим житом опет да роде
Знам да ви ништа не можете мени слободоумној жртви

© 01.04.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ” zelenakap.blogspot.com