Вољеној, у спомен
Оток наде Милу зове зовом вере на пучине
Нећу ткати празне снове и рушити развалине
Мир тишине то ми збори... Њено срце у мом срцу гори
Хоћу да се никада не разлуче разлази ведрине
У далеко сутра... Оно блиско јуче данас да преживи
Своје питомине... Нова јава ако га посиви...
Ово нису гробне мреже ни танане паучине густе
Но средишта постојбине... Истина се истином веже
Да речи утехе не опусте кадa живот у смрти гине
Овде се у круг своде цве тангенте наше слободе
Да се поново роде... Само су бистре дубоке воде
И моји дани живота са ноћима смрти неће да се на нагоде
Атари свеколиког ума нису места траума
Но прилазне стазе... Живот зна све путоказе
Мога животног друма и излазе из лагума
Постања узрочно круже... Да се разбори здруже
И ширине се шире... Земним шаром у манире
Мога животног друма и излазе из лагума
Постања узрочно круже... Да се разбори здруже
И ширине се шире... Земним шаром у манире
Да видике нове пруже... Ово задње с прошлим да помире
Када се наде руше... Тражећи мир душе
Да се изнова срочи... Овде су моје очи
Када се наде руше... Тражећи мир душе
Да се изнова срочи... Овде су моје очи
Опет у болу застале... Да прочитају зелене скале
Код мирних зелених нота... Да њена одјекне лепота
Јесу ли ово разливи дуге... Новога дана уместо туге
Ил' позив сунца... Да нађем себе бегунца
Ил' позив сунца... Да нађем себе бегунца
И подарим јој радост целу а не сузе у пепелу ?
У срцу запретане ватре горе
Носе ме ветрови за развигоре
У тихој осами ноћи... Биљури срца чудне моћи
Носе ме ветрови за развигоре
У тихој осами ноћи... Биљури срца чудне моћи
Опет топлином светле... Мила, чућеш треће петле
Усред животног мрака... У зору и бат мојих корака
Усред животног мрака... У зору и бат мојих корака
Љубав је давно пустила вреже... Допусти јеку мог зова
Да у тестаменту уреже... Истину љубави
И допише наша слова... О сну нашем на овој јави
Расцветава се полом у зелену млеч пролећа
Док ја другујем са болом... Одговора нема где је
Док ја другујем са болом... Одговора нема где је
На конак свратила срећа?
Увек се у вери враћам теби... И саборишту мојих нада
О, драга Мила... Пред твојим гробом где би
Без васкрсења сада...?
Позлаћени круг твоје ауре све је блиставији и шири
Кад мене тресу ноћне буре и самоће стежу
Капљу росе и додири у моје срце... Утехе сву ноћ сежу...
Увек се у вери враћам теби... И саборишту мојих нада
О, драга Мила... Пред твојим гробом где би
Без васкрсења сада...?
Позлаћени круг твоје ауре све је блиставији и шири
Кад мене тресу ноћне буре и самоће стежу
Капљу росе и додири у моје срце... Утехе сву ноћ сежу...
Задњи узрочник стиже... У стопу ме прати
Знам тај глас зао... Као туђи пламен лиже
Прах се праху врати... Пепелиште нисам одабрао
Путоказ у атар љубави следе моје стопе смело
Шири се хоризонт плави... Жедна ми душа тражи
Извор живота-твоје врело Душо... На истом месту у вечној стражи...
Дамари зборе из дубина одазиве уздрхтале
Извор живота-твоје врело Душо... На истом месту у вечној стражи...
Дамари зборе из дубина одазиве уздрхтале
Епилог драме... После трећег чина
Не знају звезде мале расуте по ободима пута кумове сламе
Леполик звончић чека... Као мали зарез у реду
Да пројецају већа звона... И слова у веку свога века
Три тачке крај да сведу... Мила моја чека мене бона...
Занавек завет дајем... Теби... Не твоме праху
Уз твоју љубав трајем... Твој дах је у моме даху
Раскршћа живота како истински проћи?
Леполик звончић чека... Као мали зарез у реду
Да пројецају већа звона... И слова у веку свога века
Три тачке крај да сведу... Мила моја чека мене бона...
Занавек завет дајем... Теби... Не твоме праху
Уз твоју љубав трајем... Твој дах је у моме даху
Раскршћа живота како истински проћи?
Даље од туђег плота... Не тумарати у слепоћи
У живот животом ући... Кроз своја врата
Теби дата... Под свој кров... У својој кући...
Умножила се питања... Збир камате све је већи
У живот животом ући... Кроз своја врата
Теби дата... Под свој кров... У својој кући...
Умножила се питања... Збир камате све је већи
А удаљила се свитања... Шта поноћ тамна
Обзрорју има тајно рећи... Осуда је пала срамна
Успомене у новој рани... Срце крвавим трагом пише
Нови ожиљак брани... Истином дах свој дише
Обзрорју има тајно рећи... Осуда је пала срамна
Успомене у новој рани... Срце крвавим трагом пише
Нови ожиљак брани... Истином дах свој дише
Од твоје до моје смрти... Вечна се Љубав не може затрти...
У њој живи сила... Разум се одваја од бунила
За твоју љубав Мила је ова песма дар наше наде
Једина су ми крила... Посвета умива лице... Блажи јаде...
Зелене влати сплиће... Дан овај у мале венце
Чуј љубави, моје тиће... Срце те зове за младенце
Новим стихом јаве... У мекој рими мекане траве
Зелене влати сплиће... Дан овај у мале венце
Чуј љубави, моје тиће... Срце те зове за младенце
Новим стихом јаве... У мекој рими мекане траве
Кап по кап точи се врутак... Да потом млаз прожубори
Ово је мој и твој тренутак... Тишина кад проговори
Срца ће наша чути... Шапате и речи не речене слути
Дух мој зоре крштене... Ударе била, набоје, вене...
Преко гроба нараста жеља... Следи Христа учитеља
Време је васкрса твога... Ти имаш Њега и мене...
Побеђена смртна куга... Давна је загонатка и тајна круга
А знак спасења небеска дуга... За наше душе осећајне с југа
Не тражим рајска поља... О, Мила нека је Божја воља...
Још неко време хода, посртања, пада... У долини сена смртног сада
Напаћени земним шаром... Крунама даривани скоро... Божјим даром
Скупа после смрти долази награда... Доста је да се срце срцу нада
На овај дан © Славими® Ј. Зеленкапић
На овај дан © Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2011-2021/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар