Нисам пуки затвореник властитих речи најезде
Вашим разумима не морају моје истине да годе
Тешко је у тамној ноћи видети сјајне звезде
Распад речи сакрити неће истну тајне преваре
Исцурела је из шака прегршт жутог песка
Не допустите да се јасне чињенице мрцваре
У доказу истине и бола... Страши ме кад љеска
Белина речна у глуво доба нејасним миром
Неки су инати ваши од вајкада изашли из теме
Није помирење под прагом куће са кумиром
Не признајем на туђој њиви шуљаво семе
Што сејете ноћас тајно заједно са кукољем заразе
Пустите ме да могу говорити песму срцем слободе
Све ми је јасно... Знам да ви имате дебеле образе
Истина вели... Нечастиви вашу веру одавно воде
Олтари су се сада извитоперили као сирова грађа
Пуцају ореоли светаца... Цури прегршт жутог песка
Невероватно је вече тишине... Са лукавством догађа
Се издаја... Нема узвишеног морала... Посечена је леска
Коју је садио давно отац уз бунар на ивици наше баште
Кукољ заразе је натопљен преваром... Образи не бриде
Од срама... Буја коров и чкаљ у вашим облацима маште
Само се небо сада чуди... Али вам ипак од руке не иде
Пустите ме да могу сутра опет певати срцем слободе
Није ми стало до ореола... Ваши свеци су заиста мртви
Моје ће њиве бременито једрим житом опет да роде
Знам да ви ништа не можете мени слободоумној жртви
© 01.04.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ” zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар