ЗАЦАРЕНА ИСТИНА

Не уздижем истину... Она се није обурвала
Као клизиште после кише... Само је обала
Реке лажи... Док мутна хуком увалом протиче
Из истог корена све лудости једна другој личе

Изворишта неспокоја затамњена су у магли
Што увалу обавија... Борови се нису сагли
Узвишени стоје као и увек на голом ћувику
Окрњени али горди... Удивили су мутну слику

За отпор сумњи и лажи... Стари чувари голети
О да ли ће густи праменови магле данас смети

Да заклоне видик ка ћувику... Истина је света

Ова увала чека победу... Да се подере разапета

Мрежа лажи у клизишту... Обала сунце жуди
Судбу нећемо презирати... Сама се лажју куди
Пармаци до главчине точка запали су у блато
Треба искобељати кола... Нека лети убого јато

У магли... У свет слободе... Фркће покисло кљусе

Знам да су кратковеке ваше лажи... Тумарају кусе
Од немилог до недрагог... Увала надобудне чека
Матицом набујалом... Преко обала излила се река

За спомен чувари голети на ћувуку још стражаре
Васцело време да не надвладају лажи и преваре
Ваше... У густој магли пролећнег јутра ово траје
Смирило се моје срце... Чујем му танане откуцаје

Није обурвана истина... У сплету живи да сведочи

Мом уму мисао тврдог корака када заувек крочи
Не уздижем истину... Она стамено данас стоји
У непролазу и истрајности... Победа се истином броји

Док се не повуче река у корито... Борови стражари
Ја хоћу поносну истину да се на престољу зацари
Искобељана кола измичу блатњавим путем ка селу
Покислом кљусету зној нагони на сапи пену белу

© 03.04.2021. Славими® Ј. Зеленапић
Књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ zelenakap.blogspot.com