КОМЕСАРСКА ТОРБА

Дослух ти говори тихо... Ти не разумеш разборито
Она је спречила да се узнесу твоје хумане истине
Водиће те победа у будућност зрелог зрна и сито
На којем се остаје када пропадне плева... Руине

Не могу остати заиста целе до крајњег урушења
Суђено јој је да у праху дугог заборава тек почива
У песми раздора није дошло семе до крајњег зрења
Опрости јој... Увек те циљу водила та твоја наива

Дослух шапуће... Не намеће ти истину до тачке наде
Награда затурена у прошло време увек касно стиже

Лажи су готове... Постарај се да прескочиш барикаде
Увек уз друм чуче оне приправне да те оборе ниже

Гурају те у страну из големог реда ка кући славних

Надолазе каћиперке и робусни песници... Бумбари зује
На поетском пољу уз коров... Сети се времена давних
Када није било песничке сујете... Данас те нико не бренује

Ти знаш лице те поганке... Спречитељка твоја није неко
Из потаје увек тебе и успех ти вреба... Надгорњава истину
Не окуци живота бди одвајкада... Избеглица је ишла преко
Границе ума... Да ти напакости распећем као Христу сину

На твојој Голготи крст је пободен да жртву сужња чека
Громада одолева... Убога судба мниш да те наткрилила
Она је записана пре рођења... Твоја песма није кратковека

Зашто се горде назови поете... Знај врли да се испилила

Испод шињела издаје у време комесара... У туђој торби
Не вреди твој шаптави дослух у потказивању доушника

Полтронству ниси вичан... Данашњи губитниче у борби
Тебе ће чисто небо примити у постојбину славних песника

© 19.04.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ zelenakap.blogspot.com