недеља, 4. април 2021.

ФУТУР БУДУЋНОСТИ КУЦА...

Зашто се поигравати са разломком несреће у време чуда
На изложби слика великог кадра стрчи да се прогура
Знам да је на колима живота црвоточна остарела руда
И да ће срчаница пући пре проласка изнад свог футура

Блебеће село у невери анегдоту из прошлог огавног времена
Низ поље дува северац и разноси беле трагове маслачка
Волови вуку натоварена кола и брекћу под теретом бремена
Када би се на тежачки живот могла савити бар мала тачка

За чврст стожер мегдан са умом мисао ружна издржати неће
Свенућа прилегла на ђубришту... Вреже одаје тужну слику
Приповеда се јавно... Прилике по небу разбојништво смеће
Множе се недаће и смакнућа оглавака с ногу за нову прилику

Разломком несреће поигравају се виле видарице у зеленом колу
Срчаница на колима цвили и крцка језивим тоном скорог лома
Како сељаку извући испод грча најезду слутње у вриштућем болу
На ђубришту свенућа вреже дочекати неће утеху родног дома

Виспреном уму за наук црвоточна руда исту слутњу доноси
Разломак несреће сишао с пута... Успут главиња својим јадом
Озебло сунце чекају да се просуше поклисли црни откоси
Нису ми рекли да су се буљуци разишли са јучерашњом надом

Анегдота из прошлог огавног времена злокобно ће да оживи
На рубу гумна у селу... Без стида је преносе усне љажљиве
Немо гробље под рашћем препуно трулежи усуде не криви
Увукао се немир у кости кроз зобницу праха да се врате одиве

Футур будућности куца на слепочнице болом... Процеп фиска
Буђа подухватила црне покисле откосе својом белином скраме
Мучен зебњом старом думам како се извући из загрљаја стиска
Утешне речи одавно стране не долазе ми преко усана у време таме

Јад се копишти и притиска жуљеве... Мокра крагна се закопчава
Бели трагови маслачка губе се ношени северцом што појачава
Главињају уморне стопе каљавим друмом тек у сумрак први
Изјаловљени разломак несреће нараста да моју наду ломи и мрви...

© 04.04.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ zelenakap.blogspot.com

Нема коментара:

Постави коментар