ЛИНИЈА ЖИВОТА

Никада ближе жилама и паду под урвине
Био си лакомислен... А чекао си тучне облаке

Нека се развод разводни у глувоћи тишине

И ово време свој рок отпише на раскораке

Стојиш неодлучан иза ко зна које дубине
Живот не броји дане већ они њега... То је лом
На истом месту дангубе две збиље истине

Лепотом шаренила диве се шапутању свом

Нараста жудна жеља као тесто преко вагана
Прекипело је и укисло за замор дуге тескобе
Сва мука твоја није у свим стиховима опевана
Низ слова и перли зарђалих вири из мрачне собе

Поред кревета мрављи пут у непознато ту води
Зараза буја црним бубама што ноћу саме глуваре
У литар мутне воде размућен грам избира у соди
Машта пребира како да окречи потамнеле дуваре

Не веруј паучини што се њише с тавана подерана
Црне заставе предаје уместо белих годинама виоре
Већ се кида линија живота тако ништавна и танана
Ти не мариш нека безнађе бездану служи... У оборе

Сатерали су голоруку сиротињу рају да се тиска

Никуда смртници неће отићи до путем смрти беле
Сваким даном силазе у корони до гроба са списка

Из уклетог града на узнешено поље да се преселе

Нараста гробље... Читава три града су се отселила
Мртви станари заувек мирни без зависти и злобе
На јари увек заслепе очи од свеприсутног црнила
Постројених споменика... Дошле су мисли да оробе

Песника бола и туге са даром неке дивље јагориде
Лом полому води... Дувари се у несвести сада врте
Знај од смрти живот ти је приуштио веће застиде
Обори су тесни скупа са малом собом а дани се прте

Руксаг те жуља... Стара кошчата рамена су повијена

Уклети град мртвилом спава... Тишина одзвања глува
Отегла се поноћ... Пут мрављи жури... Дуваром сена
Миче се у круг док корачаш да давну успомену чува

© 28.04.2021. Славими® Ј. Зеленкапић

књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ zelenakap.blogspot.com