ШАТОРСКО КРИЛО И ЗБИР СМРТИ

Сведене мисли нису руље што дању на ум кидишу
Прави огдовор очекиван је да појутарје пробуди
Тежило се да се уснула ноћ заборави... За јоту вишу
Да нада надјача ову стварност... Да корона прогуди

Велико хтење малим се пропињањем казује у дослуху

Са муком извитоперене збиље која сав ум запоседа
Непознато и мучно нешто пишти дуго у левом уху
Убоги дани се нижу у осипању... Све је чудно без реда

Сведене мисли се не губе у далеку тачку давног сећања

Поуздане су и ако трепере као ово шаторско крило на ветру
Јучерашница је постала глуво звоно... Мртвилом одзвања

Народ вели... Уметници су отишли на исповед Светом Петру

Умиру један за другим данима... Сви су у збиру короне
Као да старост није узела данак... Године њихове се збрале
Непојмљиво разборитом уму... У небо корачају смртне колоне
Како да прихватите данас збиљу... Јучерашње бројке су заспале

Све је чудно и неда се образложити логичном последицом
Питање следи... Шта то кидише на ум згрчен од језиве збиље
Зашто су гомиле кртичњака остале по ливади за кртицом

И зашто не делују успаванке на виспрену децу од дадиље

Изненађују умирања уметника... До сржи срца само боле
Брзо их забораве након неког дана приче велике и празне
Етром брује речи а песме и глуме могу ли забораву да одоле
Сутра ће увело цвеће испразнити за друге уметничке вазне

Шаторско крило прострто по трави на ветру утеха није
Жуљају сведене мисли јаче но пролећна земља за грбину
Ум напокон закључује... Истина о корони се у броју крије

Јучерашњи стравични дан у збиру смрти затрпан новим мину

© 07.04.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ zelenakap＠glail.com