У МОМ ЦВАТУ

Вољеној, с љубављу

Мила давно су умом врднули багателни жреци
Откотрљани брегом стрмим до подножја злобе
Залуд су гнездили тропаре замашћене у потаје
Мемлом гроба зашле им кости и почивши преци
Чекам предвечерје да пукну окови срама од тескобе
На северној страни ветра данас тражих откуцаје

Твога срца у просуду умља… Искром из тамнине сева

Јави се мирис гњили… Миришу речи у атару плевне

Из давнине гракће врана посестрима у усуде мрака
Крај колевке милоснице мук истине не запева
У котарице збројисмо све наше дане… И ревне
Оглодане покуписмо у записе зашле пре наших сокака

Сад обљуб туге преко крова у даљ туђу зури
Моје око трне на иверју поцрнелом око кладе
Костур бритва зарђала на прозору чамотиње
Пресекла би конце успомена да не цури
Давна прошлост у бисаге на рамену и у јаде
Што их прти ово време крпењача у глогиње

Модре глади још се црне украј болног пута
По ивици самог плота начичкане у гроздове
Нека маме гладне птице пре сумрака заовине
Пустахију сањалицу… У безнађу када лута

Не гоните никог виком… Безазлени тихо слове
За слогове… Да душа не чами под плаштом патине

Нека снева румено јутро иза посног источника

Да росу мојих очију оцакли до мирног небовида
Мила остави траг сеоском утрином именом вере
Иза поразног доба вратиће се време испосника
Расцветалих каћуна кад мине ово модро од јагорида

Побратимио сам те животе са собом… Ако ме убере

Смртна рука за увенућа… Ти нећеш венче увенути
Постхумне песме не вену… Временом пожуте за позлату
Ореола око главе… Мила чекај песника свеца у заклетви

Чудне су људске стазе и загонетни само Божји пути
Цват грли цват за нектар… Ја чекам Тебе у моме цвату
Поља љубави су узорана… Време је новој пролећној сетви

На овај дан © 16.04.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2013-2021/ zelenakap.blogspot.com