ОЖИЉАК

Јутром у бремену кршиш облачну промају

Извод цепљења... Иза рођења по темену
И чекаш на немој стражи призив крају

Белег наготе стоји вечно на левом рамену

Ватра је затуљена... Мравиња тврдо пепелиште
Излази кумир испод прага да удахне свежину
Шта чинити... Од тебе се одлука сада иште
Питања заскачу савест и разорито те брину

Остатак сача вири из огњишта искошен у лево
Жарач слободе закамењен остаје у немом гласу
Нема речи да прозборе речником да си одолевао
Рођењем у непзнато... На кантару у зарђалом тасу

Около јектања разрачуна траје... Извитоперена нада
Постојбина је страна и непозната... На углу слоге
Све се урушило иза зида твојих давних награда
Измилеле су дуваром да те плаше ружне стоноге

Нема се стража већ одужила као година гладна
Стари сач је сведочанство негдашње живе ватре

Облачна промаја кроз изваљена врата досадна
Без стида дува да твоје успомене детињства затре

Само још белег подсећа на богиње и туберкулозу

У доба љуте короне... Опет раме треба да се разголи
Даће ти дргу кинеску водицу... Примио си прву дозу
Оверио поново пролазне дане... Сећање не моли

Новог кумира имаш... Он је сада кућевласник прага
Не знаш му дух и немој га љутити да ти се не освети
У двоколкицу упрегни себе... Зашто да је вуче љага
Ћути и са грчом примај кинеску водицу.... Памети

Фали у овом часу двоумљења... На раскршћу живота
Којим путем... Када сви Турци хрле куда ћеш голи Мујo
Касно је да думаш... Пијанице се држе изваљеног плота
Савет изостаје.... Бука долази одасвуда... Чеш се дујо

Прими... Прими... Свима ће бити боље... Гракће јато
Осуђено је лево раме ожиљке да носи... Промаја
Цвили... Да ли си или ниси последња животна рато
Научена је лекција... Почетак и крај мука и жуљ спаја

Распукла земља у нашој дољи дубок ожиљак има
За спомен одавне муке да се још увек приповеда
Из петних жила вичу да корона долази у таласима
Изгубљене године и животе вратити неће ова беда...

© 24.04.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ zelenakap.blogspot.com