НЕ КЛЕПАНА СЕЧИВА

Стара прича међу људима o врећама и закрпама
Ласно се умом поима истином болној међу нама
Није неизбежна фама о лажном свецу и тропару

О гњидама и бувама... У осрамоћеном олтару

Године сте давно загубили... Сете вас на увиру облрате
Зашле у немире црва... Црвоточно у прах да обрате
Крпили сте оно што не би крпили опомиње часно звоно
Хватајте другу лијану кад измакне прва... Време је монотоно
Тишина праисходи оркану и засуни су призетци слуге за тазбину
Дар песника је у застоју... Мали се плаше када моћници кину

Засипају нас летци... Лажно је позориште
Само су животи прави... У глади црева вриште
На туђе јасле сирота је храна уз ватре згасле
Претражујете руину и осионост буздована па јасле

Зло говече довека јуне... У мртвој расправи реч не вреди
Узалуд се лаж у истину куне... Поезијом се немушто беседи
Изговора вам нема... Оптужеје вас запис о беди боема
Траљавим реченицама песме... Смрадан је мирис ужеглог парфема

У времеплову нисмо исти водичи и гоничи
На чијој смо листи... Улизивање полтронима личи
Злојешници се сујетом хране... Увек им мршаве кости
Зло никада неће родити добре дане... Бог да вам прости
Злодела велика и мала... Прљаве речи злобе

Јесте ли људи или гудала крива из доње насеобе

Векови ће да просуде... Ове прљаве длаке
Које и каве песме гуде и коме тапшу шаке

Истинском песнику или песнику самозваном свецу
Фрајлама отужног кича... Загубили сте песме децу

У моралу пољуљаном далеко сте од светог циља
Нема корбача ни фијука бича... Распојасана руља громиља

Вечно празне небулозе... Умрежили се на профилу лајкаши
Бушни вас чамци возе када нисте своји ни својски наши

Боли празнина паучине... Густа је измаглица на хоризонту
Песничко небо глувари... Ретко је будно за првине на конту
Слава не живи на туђем имену... Претворнички папучари
Ловор кад се скврчи и увене ђубриште вас чека у лудари
И кад се чардак сруши... Балони прсну не стасали и мали
Нико никада да вас помене иза века који сте улудо проћердали

Пипање слепо по тмуши излаз узалуд тражи неће га наћи
Ни она залутала рима напрасно у грчу затечена као на даћи

Ко уврљана трава у откосима иза тупе косе само је опомена
Невештом косцу без бруса искрзан рез зубобољи из катрена
Напокон не бива ништа по људској вољи... Врзина је крива
Поете... Стидна је реч од неукуса... Нисте клепали своја сечива...

На овај дан © 29.04.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: МИЛОКАЗИ ВРЕМЕПЛОВ /2014-2021/
zelenakap.blogspot.com