Погледај у стопу заручницу
Док у праскозорје истине се селе
У туђем гнезду буди уснулу птицу
Између људи не тражи анђеле
Довикни последњу реч сећања
Линију сечива тражи хоризонту
Да видиш сањара ноћи како израња
На другој обали мира у фајронту
Рођеном руком нежно изван додира
Разлучи гриве сећања и поља давна
Посејана сета по удолини немира
Нечујем ниче тмином за времена славна
Гору спасења косином стрмом следи
Чека те изворишете протеклих нада
Остави легенду вековима и приповеди
Пусти да крати време у загрљају јада
По науму се шета разрока збиља
Страшило чудно стражи посред њиве
Не клони душом песниче на домаку циља
Урођеници су преки а речи варљиве
Прапорци јецају ситним звуком
Одавно ломе промуклу тишину
Стигло је време растанка са муком
И собом... Тешко је месити глину
Ошугавила се песма... Песник има губу
На ободу ума још који трзај бива
И изврнуту ситну крилату бубу
Удес смрти чека... А никоме није крива
Паклене вреве у подне су згасле
Под дугом сенком тмастих облака
Рођење Месије сањају Витлејемске јасле
А оно на ивици гробља зјапи нова рака
Милости ниоткуд нема ни зере покајања
На раселини века расту утаје иза брда
Празан је олтар душе... Нико се не клања
Ни песма овде не бокори... Смоница је тврда
Пустош се заљубила крадом у смртну одору
И плавет потамнела иза Просјачке пољане
Не радује се пролећу и зеленом развигору
Кад дах живота само у једну прегршт стане
Три свода старе напуштене колибе
Поклекла љубе уморну земљу давно
Осветници подмећу ватру... Зла се не либе
Под вешалима бичују жртву... Цере се јавно
Уз добош читају бучно распис... Смртну пресуду
Песнику и песми... Пред руљом црне свите
Не хају за част и љубав... Прогласили су заблуду
За правду... И ревно граде басамаке камените
До вешала и омче на звонарском ужету
Залуд се упорно клати и с ветровима ратује
Никако да у чвор свеже песникову реч свету
Небо се сагиба да завет вере с крста чује
На данашњи дан © 04.05.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2012-2021/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар