РАЗДЕЉЕНЕ СТАРИНЕ

Стојим развратро мачем насупрот твојих хтења
На уском путу погибли да се наданом не сврши

Закон љубави одавно се на шару нашем крши
Магла се диже као из раја да утекне у испарења

Нејсаним словом појутарје искошено дуго чили
На влажној земљи изниклице су процвале давно
Разум ћути када је све бљутаво и мтрво огавно
Предели детињства остарели нису сваком мили

Испостава узурпирана у уму царује неке давне сате
Високе облаке жудим избројати... Јесу ли на броју
Нико богат не зна као је било мени гулити проју

Данас је друго доба расипништва и бацања... Осакате

Сећања из младог доба... Да се поново не врате
Не поштује се мудрост искуства и лично бунило
Сведочење ништа не покреће... Све је одоцнило
Настоје црне мисли да успорени мој ум обрлате

Сведене цртице туробног живота све бивају краће

Заокрет старост не може да нађе... Потонуле су наде
Са прошлошћу не волим да се наметну и љуто сваде
Заборав није фер нипошто... Од своје рођене браће

Читаву вечност раздељени... У времену мучне короне
Забити предели васкрсавају у мом уму повремено
На клупи у парку жалим се другу... Све је скупо и папрено
Исписник ме не слуша занет собом... Када све потоне

У увир заборава разлокан рзлог куда то тихо стреми
Рођена братија успутну помоћ вакцине није одбила
Преклињем тобожње вернике не палите лажна кандила
Цепљењем ипак остајем и даље у истој старој дилеми

Бићемо криви и ако нисмо... За одстрел наше године
Преврнуто као постава сулудо време мољаца ме глође
Пошаст се шири страхом... Вирус короне никако да прође
Занете опет собом чкиље у празно и глупо две старине

На клупи дангубе парк очајава... Џабе се бистри истина
Теорије завере бујају на сваком ћошку.... Тешко их је сузбити
Натовариле се године... Раздељене старине као доломити
Посустају на дан победе... Јако вино даје ли стара комина...

© 09.05.2021. На дан победе  Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ zelenakap.blogspot.com