Не дам се ласно водити и наивно заводити
Ласкањем... Безвредана реч неће ме дотаћи
Како у век векова лажни сурогат обробити
Није лако наћи се узвишен на средокраћи
Тачка повратка да ли постоји у малом уму
Куда се иде и стреми то ти разумни знаш
Небројано је време овог проласка... Трауму
Има несуђени дар... Није песник већ апаш
Муку нико не изброји падом у усхићење
Ниско се лети а крила би хтела више висине
Настојања остају за будуће жеље тако лење
Избећи не можеш кораке и животне дине
Заводити некога ко има своје име и јак глас
Подилажењем под кожу неће проћи без свраба
Не бој се када ветар повија само једри клас
Поље је уврљано у полог... Намножила се татаба
Узвишен па понижен... То је след који следи
Надобудни нека знају... Тачка ослонца измиче
Разочарење последње стиже... Успех избледи
Наводни... Пожуте ваше захвалнице... Не ниче
Шуљаво семе... На пољу свраба дух шуми
Ласкање ласкањем се храни... Да утоли глад
Која вас је обузела сво време... Не двомуми
Се лудак који сам себе воли и уводи пуки јад
Ја имам име и јак глас.. Не дам се ласно водити
И заводити на странпутицу... Следим свој пут
Лош је песник ко не уме датим даром бродити
За самозване и надобудне морам бити забринут
© 20.05.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ zenelakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар