К А Л О П Е Р

Вољеној у спомен, са љубваљу

Мила, тражим истину у кривом ретку нечитког рукописа
Осећам како трапави зарез шепа и пати сломљена реченица
Тајну спознали нису будни читачи мојих тужних записа
Драга, боле ме очи док под стрехом дрхти покисла грлица

Уморни језик по маргинама већ је намлео мравињак слова
Увршила се купа припијена са јужне стране уз дебло старо
О драги Боже, како грмљавина одасвуд бије из свих топова
Порубе црне ноћи овај дан јаве у само једном трену све је опаро

Љубави, огољена је ова животна жалосна прича
У кост зури око празно хоће ли просјак малих речи
У праскозорје полуснено тужно певати... У копрени познати
И осетити шашаво штуљање у пазуху тишине...

Село илобазно руга се лету затеченом,
Док змајево перо носе прве студени
У сенци старог граба још сањају затони царски
Дозвани стиду опет гацају... Незнане стопе придошлице

До вилајета Голог брда... Каљуге срама куте старе
Мила, одавно успомене у сепетима сећања иду
Гледам на росној латици заотале капи пију
Љупка пчела или велики бумбар...

У затишју олује калопер сопство трајања свога усудом бола носи...
Ниче кореном тамо на ивици ливаде у Пландишту
Крај белог топољара модрину збира... Док чуваркућа шљива
Заплиће латице беле по мојој разбарушеној коси

Једина моја, данас опет тражим истину
Газећи расута огледала каљавим путем
Удаве моје докле ћу стићи по трагу Твоје смрти?
Не могу више да тајим тајне плитких бара...

На данашњи дан © 26.05.2011. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2011- 2021/ zelenakap@gmail.com