ПЕСНИКОВЕ ПРУГЕ

Вољеној, у спомен

Браздама ума тече нова мисао некуда даље
Да не потоне тајно и дубље у затон заборава
Мој маштовит порив изнудио је одступницу
Не тражим да се она отисне на страну медаље
Којој се сада верује због сјаја и лепоте октава
Желим да пљеснем воду по мамурном лицу

Дуго се вуче композиција путничког воза
Из тунела у тунел за исту боговетну смену
Дремљииве главе тек у појутарје провирују
Долази руменило на лице или ступа небулоза
Да ли ће искра слободе ударити о мом камену
Да подари нове мисли што се свакога дана кују

Порив пориве рађа да се огласе нове октаве
Помисао на хладну воду ум трезни овог дана
Мили путнички воз ка одредишту у затон туге
Забављен собом песник води јалове расправе
Искру љубави тражи што је давно закопана
У успомени на сетној души крај смртне каљуге

Да ли се нужна одступница примиче или удаљава
Непознаница за бразде ума извитоперена остаје
У сусрет појутарја подиже се магла из долине
Сумња у наду и очекивање разборито је ли права
Умирио се уздах песника да разум чује откуцаје
Разлучења семе пада у бразде из худе откупнине

Руменило смени бледило лица да јави обамрлост моју
Трагање ово клеца у клопарање воза по праговима
Романтика није романтична уз крајње одредиште туге
Мисао по мисао у уму путује ко зна по каквом слоју
Опет се данас сиротињски клизи по мртвим раздорима
Само се у даљ укрштају ове танане песникове пруге

Путујем у посету њеном крају и ако ме Мила не чека

Годинама борави на Бозману...  На гробљу стражари

Подсхумне успомене на Њу умом се врзмају нетремице

Само песник зна  срцем празнина самоће није дуговека

Знани предели се смењују... Нова мисао сада слободари

Дођи на клупу седи Вољена... Узмичу телеграфске жице

© 16.05.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ zelenakap.blogspot.com