Сада сабира јефтине симпатије разних безубих ситница
Увек лебди сакат... На тобожњим крилима православља
Бивши неверник и сумњалица... Лукава су замајана лица
Тешко је препознати превару... Богоборац такозвани
Шестари мутним поетским небом... Наводно га осваја
Крештавог гласа шепури се певац... У невреме кани
Нејасне строфе... Краког домета је и наглог издисаја
Родни крај у сну се понекад јавља... Истиче се црнило
Некадашње... Да би се јавило сажаљење... Ореол пада
Из тамих времена злодела... Када опет дивља људило
Лажно раздељен траје... Тако долази сумњива награда
Слепило опште за вредноту... Невешти лаици читачи
Торокају безначајне речи... Суд је излишан и прост
Поезија је пала у прашину... Надобудни је одавно тлачи
Шта радити тада када ти у грло запада узурпирана кост
Истину очигледну не прима... Не уме да се неукуса стиди
На све своје песмуљке етикету и епитет генијалности лепи
Трну зуби при читању... Од нејасноће и неписменост бриди
Интернет бљује затуљене жеравице... Дими... Многи слепи
Буљуком стреме... Наводни ведетин глас се пуко следи
Двострука штета се чини... Тапкају данас несрећника оба
Стаза је окамењена и груба... Наглавачке су редоследи
Обрнути... Шта да се ради... Позија не излази из тескоба
Узалуд се бере кита љубичица... Увеле су... Не миришу
Невешта их рука дрско кида... Неће се јамачно обрадовати
Вашем поклону овдашње цвећке... Облаци доносе кишу
Градске ведете... Млитаво клатно заборава се не клати
Докле ће сумњиви да предњаче... Наступило је невреме
У пљуску поезије што убогим пољем плине... Смутљивци
Не мутите више... Никада неће изникнути шуљаво семе
На родним пољима... Ви назови не признајете да сте кривци
Препознаће те се сами... Истина боли... Оборити се неда
Казује се да се отрезните цвећке... Сутра ће бити касно
Он постоји и ако се данас не држи до никавог редоследа
Дар се прима а не дрско узима... Заборав долази напрасно...
© 11.05.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
Поезија је пала у прашину... Надобудни је одавно тлачи
Шта радити тада када ти у грло запада узурпирана кост
Истину очигледну не прима... Не уме да се неукуса стиди
На све своје песмуљке етикету и епитет генијалности лепи
Трну зуби при читању... Од нејасноће и неписменост бриди
Интернет бљује затуљене жеравице... Дими... Многи слепи
Буљуком стреме... Наводни ведетин глас се пуко следи
Двострука штета се чини... Тапкају данас несрећника оба
Стаза је окамењена и груба... Наглавачке су редоследи
Обрнути... Шта да се ради... Позија не излази из тескоба
Узалуд се бере кита љубичица... Увеле су... Не миришу
Невешта их рука дрско кида... Неће се јамачно обрадовати
Вашем поклону овдашње цвећке... Облаци доносе кишу
Градске ведете... Млитаво клатно заборава се не клати
Докле ће сумњиви да предњаче... Наступило је невреме
У пљуску поезије што убогим пољем плине... Смутљивци
Не мутите више... Никада неће изникнути шуљаво семе
На родним пољима... Ви назови не признајете да сте кривци
Препознаће те се сами... Истина боли... Оборити се неда
Казује се да се отрезните цвећке... Сутра ће бити касно
Он постоји и ако се данас не држи до никавог редоследа
Дар се прима а не дрско узима... Заборав долази напрасно...
© 11.05.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар