понедељак, 30. јул 2018.

ТРГ ПЕСНИКА

Населио сам се јужно од границе ума
Могу ли да изгревам источно од сунца
Наталожле се мемле душе из лагума
И јед се отопити неда са овог врхунца

Окованог зимом у сечиву запуштене пруге
Једини кораци остају пометени вејавицом
На тргу песника зборују нови проломи туге
Срце је у логору опасано бодљикавом жицом

Пропао двобој ума и срца… Обоје су пали
Црвени траг завејавају у заборав пахуље црне 
На потерници нису више они што су клеветали
Слободу песника да пева кад истина се изврне

Ко засукана пртена поњава на тврдом мразу
Преко нагорелог прошћа у дну авлије пусте
Јутро истине у ноћном запису тражи стазу 
Док витраж прозорски цвили мисли златоусте

Ниткови и несрећници у истом сродству нису
Лоза братсва се разлучила… Расцеп истине боли
Нема печата среће… Смрт је оверила полису
Живота на скори рок… На ране моје нећу соли

Прах се неће питати и жеља за дочек пролећа
Кад жрвањ самеље кости да се поспу поља 
Одлука кметска се не пориче ни суд великог већа
Писано ми је знам… Нека је вечна Божја воља

На овај дан © 28.07.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ 2018/ zelenakap.blogspot.com

субота, 28. јул 2018.

КУДЕЉНО ВРЕМЕ

Срео сaм своју душу свислу у тами расејану
Облаци мушица безглаво надиру са истока
Градим седимент слободе у првом дану
На трвђи збиље преораних дужица ока

Преворница се није зајазила у плавно време
По сивом камену трагове увелих маховина
Читају ветрови са севера будећи багреме
Поцрвенеле очи од бола гребе прашина

Клишеји отрцани и приче калупе туђе броје
На сведеници искре милост се у румен буди
Витка мисао надраста себе саму и застоје
У обданици тражи се човек у мноштву људи

Бритко огледало воде грабљиви корморани
Заталасају лако двобојем вечних маскенбала
Полегла повијуша дрежди на западној страни
Елипса закривљена на теме истине je пала

Гиб ваља трауме и наносе прљавог муља
Несвикло градиво понавља туробни час
У људском глобалном селу људскост бауља
Потковани коњи у натрашке касају одбегли кас

Опоруку наслеђену бол цеди у вртачи ума
Гледне очи граорасте горе јужним жаром
Немирну децу још плаше... Ако их покупи чума
Доконе бабе куњалице у магновењу са кошмаром

Вест по вест и исповест пре олтара страда
Кудељно време векови више не снују у рају
Побегли у нужди са села побрали су муке града
Два живота у једну раку беде никако да затрпају

Ожиљк ружни ношен разбија ритам месеца
На клацкалици језичак падне безумних речи
Празнина пробој и рупа... Траг жила испресеца
Забезекнуто време за гором узалуд јутром млечи

Дубоки минус читају на левој страни кантара
Одступнице нетријараних речи брлога и шљама
По атарима душе зла коб ваша увек ће да се вуцара
Песма копиљуше никада није песма и свака дама дама

На овај дан  © 28.07.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2018/  zelenakap.blogspot.com

четвртак, 26. јул 2018.

МАГЛЕНИ ЈАДИ

У смртно време шта су екстазе
Док бол и патња плимом надолазе
Са које тајне горе у срце моје с'лазе
Песме маглени јади... И данас ме сналазе

К'о јата црна ненадано у налетима долазе
Тешким кораком опет по души газе
И ум од њих боли... А оне претворно плазе
Уместо путева вере плету чудне стазе

Поцрне кад увену ко руже из вазе
Сад смртни дани љубе моје образе
Успеју по некада и да ме омразе
Са животом зашлим на туђе преказе

Подижем своје и не следим туђе путоказе 
Буђаве плесни робе наћве... амбаре и празне богазе
Бајати хлеб и мрве небеске мане док силазе 
Успомене детињства на жуту проју још су тазе

Волим чистоту и празнину дечије табула разе 
Нисам заточеник ни једне мемљиве базе
Не волим брбљивце што расипају фразе
Разматрам помно као риме оптужбе и исказе

Ласкавце не вари мој разум кад ми подилазе
Ценим смерне са покајањем к Богу што долазе
Не волим празна обећања... лажи... Ни отказе
Увек сам готов да срцем и умом браним доказе

Ко је одушевљен свиленим животом мамине мазе
Гвоздена кола да не шкрипе ишту коломазе
Ране прво моле мелем па после завоје и газе
Истински волим да победе мењам за поразе

Жалим сваког силника и жртве... Људе које газе
Мачеве и копља немилостиве ако дроб пробуразе
Дадиље као мајке уздижем што децу уче и пазе
У смртно време шта су песме бола до екстазе...

На овај дан © 26.07.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2018/ zelenakap.blogspot.com

среда, 25. јул 2018.

РАСПРОДАТЕ СУЗЕ

Грлата врева разједа утробу своју
У посувратку преораних њива
Ветрењача се уморила у боју
Ветар јој у крилима почива

Прљава сумња клечи у дослуху
Умље блентаво кружи досадом
Време наборе чува у изношеном руху
Докони народ заноси се парадом

У невољној журби... Мит испашта
Воштана крила Икара... Свећа у соби
Скучена болује... Грљена машта
Одпутовале очи тражи по тескоби

Вулкан жеља не гасне у век мира
Глас крика лавом гори у бунилу
Живот није глума у ком се статира
Ветрењача се вратила живом крилу

Век има тупо урамљено време
Посекли презир рије утваре
Густину разредиле тајне дилеме
Престоља лажи неће истину да зацаре

Бачено рухо просјака трули... Тужи плот
Бубуља промрзло лице првим сувишком
Блатњаво плетиво назувка плетено клот
Подерано чами ко да је изгорело жишком

Гребен истине клизи у маглу сиву
Два пута су странпутице један другом
Песма се заплела сама у свом плетиву
И дан у дану муке сенку прти кругом

Игра речи одбол слути умирући
Баштину не баштине у крчми јада
Распродата је и задња суза... Кући
Враћена без отпусне листе умире нада

Будна је ноћ украла дечији сан
Гладна уста отровом сита
Под туђи шињељ неће ни умрли дан
За покров поткупљење у врећу мита 

Не гаси свећу у дан расвећења
Трагове лепших времена у промаји
Разум и срце траже у беседи бдења
Песма у жељи нови замах крила таји

На овај дан © 25.07.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2018/  zelenakap.blogspot.com

недеља, 22. јул 2018.

ОДСКОК ЗА МЕРУ ВИШУ

Тај одскок за меру вишу
Нису признали други „скакачи“
Овде где лажи истином дишу
И правду деле осиони и јачи

Ја њихов преступ злонамерни
Безазлено примих с чашћу
Покоран васпитању ко дух верни
Истина над лажима је у превлашћу

Мој је једини зенит вере
Нека им буде по Богу
Примиће тако како мере
Раздоре нећу но нову песму ако могу

Пружена рука оста нема
Полузгрчена у ваздуху јаре
Зачуђен поглед и дилема
Зар тако подлаци и преваре...

Честитку моју да посраме
Обележену црту око замути
У вртлогу њине галаме
Срце ми шапну: -Опрости... ћути...

Мој одскок записало је небо часно
Ни до колена скакачи нису ми равни
Кад буду признали преступ касно
Све је... Ожиљак носиће кукавни

Велике срамоте и обележје жига
Под небеском капом прокужени
Град уточиште нек им је моја књига
Ја сам зидао кућу на чврстој стени

Ветрови и воде срушили је нису
Одскок је био мера у понижењу
За Божје дрво векови узеше тису
По Христовом крсту и презрењу

Презрени беседници испод горе:- Благо вама
Када вас данас уз завист одбаце
Они су пепео и дим... празна слама
Бушни чаброви ил' расушене каце...

Чагртљиве и сипљиве строфе не држе им воду
Попадали су обручи разнизане риме
За свету музу прогласише песничку слободу
Одскок за меру вишу овенча само једно име

Христова беседа на гори је и моја
Недостојан под гором само певати могу
Ова песма је нови скок вере и спокоја
Не за људску славу.. У част је мом Богу

На овај дан   ©   22.07.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2018/  zelenakap.blogspot.com

петак, 20. јул 2018.

СЕЛИДБАР

Окајницо докле певати о пропасти и жалу
Крилити зов на кремену тињалих жеља
Себе самог ложити на ватру за потпалу
У овом филму потписујем се у име редитеља

Превласт се јежи на подпалубљу ума
Грчевито уздарје смисла недам пауцима
У очајничком збиру вазда празна сума
Ни једна ватра проћи неће без љутог дима

Велика мора гнезди своје потаје
Камењар расте осионо из жуља муке
Пили се у гнезду нова досада издаје
Незнано писмо не разумем и поруке

Прозебли млазеви кише туле згасле ватре
Разносе блесак сачом за лук крилатице
Клети нећу издајнике што сваки корак снатре
Моје речи нису мамци за њине подле удице

Високо око знатижеље блуди даљине
Док успомене гњече вериге гвоздених жеља
На тврдом уму вриснула бразда напрслине
Летопис исписа лекцију старог учитеља

Коме треба прозивка збиље у поводу нуле
Висину неба ко ће мерити чежњом виле
Раскршће блатно чуваће распад и цокуле
Бачене у болу жуљевитом пре смртне идиле

Пресуда има злобну ислужену фразу
Покајник је кратко изустио речи покајања
Идући трагом мојих стопа по путоказу
Стигле су сироте наде у сепетима поуздања

Омчу ужета не развезуј селидбару пре слободе
Данас се уротила мука повратком љуте буре
Немоћ је моја очита да ходам таласима воде
Ко мој Христос пре него шкољке дах ми зачауре

На спруду самоће бледило сенки све је дуже
Круни се снисходљиво преварни дан
Хоризонт тамо далеко растеже танко уже
Хоћу ли га прећи пре него ме утопи овај сан

На овај дан  © 20.07.2012.  
Славими® Ј. Зеленкапић  
ВРЕМЕПЛОВ /2018/
zelenakap.blogspot.com

уторак, 17. јул 2018.

БУДИМ СЕ...

„Будим сe у свeт свoгa сaдaшњeг живoтa,
знaчи: у свeт бeз Jeлeнe.
Живим сa људимa,
крeћeм сe мeђу прeдмeтимa,
aли њу нe мoжe ништa вишe дa дoзoвe.“
Ивo Aндрић

Будим сe у свeт свoгa сaдaшњeг живoтa
Кад јутра поспана отворе тешке прозоре дана
Мој Јерусалим још је сањив... Само стражи Голгота
Кедронска долина хуји... Гехеном гракће врана

Знaчи: у свeт бeз Миле
Брзо се распу уснуле жеље ко капи јутарње росе
Утваре ноћне змијским млеком су ме задојиле
Расплићем чежње ко њене плетенице дуге косе

Живим сa људимa,
Онако људски наивно а свето
Са вером у реч и част међу злима
За љубав нежно дело у срце преузето

Крeћeм сe мeђу прeдмeтимa
А они никако да ме опредмете
Матици предан у Божјој реци са таласима
И јутрос на одру Милине руке љубим беле и свете

Aли њу нe мoжe ништa вишe дa дoзoвe
Из сена смртног до глас Христа Спаситеља
Љубав је градитељ вере а нада лук за мостове
У расаднику чежњи рашће нови ластари жеља

Будим сe у свeт свoгa сaдaшњeг живoтa
Знaчи: у свeт бeз Миле
Смем ли да сени њене будим... Можда је грехота
Прекинути сан без снова... Без Божје силе

Живим сa људимa,
Крeћeм сe мeђу прeдмeтимa
О Васкрсу сневам... Зборим свима
Запитаност је моја какво је чудо у чудима

Aли њу нe мoжe ништa вишe дa дoзoвe
Само ће Он отворити двери гробне и гробове

На овај дан © 17.07.2012. Славими® Ј. Зеленкапић 
ВРЕМЕПЛОВ /2018/ zelenakap.blogspot.com

понедељак, 16. јул 2018.

ДАН ПОСИЊЕЊА поема

Мили
1
Вољена не плаше ме вертови
Разблудни хује у касно вече
Кад те зовем Ти се одазови
Чујеш ли долине како јече

Прошао сам по усеку прозеблог дана
Кораци ума су без зловоље
Душа ми муком прекопана
Клечим крај олтара наше Богомоље

Крепост ума пориву срца делим
Опет је смрт сузу украла оку
Љубим те Роде срцем целим
Плот живота има једину прескоку

Кремен искре се у запуту своди
Не пристајем на преврат муке
Питати нећу куд ме то туга води
Смем ли да сањам наше заруке

Путује занос нечујним гласом
По саучешћу следи душу немо
Не помирен са личним ужасом
Овде смо Надо да се закунемо

Моли се небу за опрост тишине
Да не одступи жеља након труда
Оно што чине нека чине
Ово је њина земља пелуда

Нова се мука карлицом душе салије
Бремене капљу у простоти речи саме
Селом одавна нису прошле литије
На позорници живота задњи чин драме

Стрепњу су појели жмарци
За празан оброк неслободе
Лако је прећи црту обмане у варци
Ако те але преведу жедног преко воде

2
Прозеблу маглу гребен сурово дере
Небо се цепа по горњем шаву
Треба ми нове силе Духа за знак вере
Нећу у орбиту греха вртоглаву

Издајничким пољубцем усне
Немојте браздати образ части
Похлепа ум помрачи и дан се згусне
На другу страну преласти

Мој живот није проткан издајом пређе
Зар небо мора да тугује
Бог је злу омеђио међе
Нечастиви неће до века земљом да царује

У страдалништву чувам Мила твој лик
Нисам свикао да поразе сводим
Знам да је на крсту сатрвен одметник
Покајање ме води да се препородим

Коњаник друм вере силно копита
У небо језди по завичајном путу
Разбудила се праскозорја пре освита
Не везуј смрти у чвор нит прекинуту

Муљем није затоњено приобаље ума
У осаму чекања још јуче
Одбацио сам окове лагума
Време је да се од оваца јарци разлуче

Мршаво кљусе тегли самар
Проклетство муке пече ко жар
Жилу куцавицу главни дамар
Срце јаче поји и тражи чар

Било а није прошло у тајни
Заразом траје недоглед
Опет је ту мој пут завичајни
Поновио се и понавља Божански след

3
Ново јутро нежно се пресвлачи
У празнични дан за гозбу свету
На зборном месту анђели певачи
Траје љубазни наклон цвета цвету

Господ походи земљу знаком славе
Први је сат јутарње страже
Јутрење исчекују и росне траве
Слово беседе слову љубави драже

Песма их сплиће нежно и мило
Стасали смо за молитву поверења
Мила тако је... и биће... и увек је било
Данас је наш дан Божјег посињења

На овај дан  © 16.07.2012.
Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2018/ 
zelenakap.blogspot.com

понедељак, 9. јул 2018.

НИЈЕ СВАКО ПЕСНИК


1.
Ако се задесите на гумну мога вршаја
Молим вас да не газите убогу плеву
Небо има дугу лепоте да нас спаја
Божји славолук мира ниче у хвалоспеву

Пресудна мука врти се сама
На точку премилости растрзана
На моме спектру црна гама
Стоји доминантно ко јато врана

Оста гологлав зов у цик зоре
Разуларених мисли прогон неми
Мука муку вуче кад се учетворе
Исповест суза заветује се поеми

До сумрака крчиће назеб ветрова
Пристајем на усек друге врсте
Бежао бих али куда из мртвих снова
И ове строфе су у чуду па се крсте

Време је за ожиљак трајања епоха
Грешна ми душа... Није признање
Само изговор збуњеног пароха
Добошар јавља време смрти а где је кајање

Трајекторијум некуда лута у гмазу
Ван круга доброте заборав лептира
Исписао је ненадано плаветну стазу
Оклоп је тежак затвор поетских манира

Осветници се моји нису сабрали
Да приме правду под скут закона
И они дрзници што су ми живот украли
Шетају тротоаре батом корака полтрона

Ако то објава записом не удене
Одзвон у успомене грозно боловаћу
Импулсом сваким у меандрима вене
Змијолике што шеврда за годину краћу

Од свих оних из пролога и залеђа низа
Кад се напослетку и кукурек свије
У наручје горчине скинута ми риза
Плашт су преотеле непознате кириџије

2.
Нећу да лупам главу тражећи речи
Окачене о мертек подрумске греде
Никоме дужан ни самом себи пречи
Укотвићу се у вечност саму рођене беде

Знам да ме властито умовање изједа
Раскида једини преостали круг самоће
Искреном песнику песма се сама преда
У генима су вам записани кодови злоће

Црни косачи на ливадама срама
Дано вам последњи откос да косите
Само Бог ће знати шта је записао нама
У књигама за спомен муку не узносите

Душа се моја вину у лету последње ласте
Да небом промине траг давне истине
Збрао сам мобу и вредне песме пласте
Навиљке живота кад река током плине

Глодари неће разједати моје амбариште
Ко ваша премрежена пауковим мрежама
Другу ће арију песме умилно певати селиште
Мога срца и дома на прагу вере без скрама

Можда ће ту и тамо одскок памети
Старост накратко умети да заболи
Уместо освете мој опрост нека вас сети
Није свако Песник… Мој дух се за вас моли

Велико срце широко куца испод кафтана
Плашт невиности ткан је од свилене пређе
Гранична црта хоризонта је избрисана
Моја љубав не поставља камене међе …

На овај дан ©  09.07.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2018/  zelenakap.blogspot.com

недеља, 8. јул 2018.

ПЕСМЕ НАМ НЕМАЈУ ПАМЕТИ...


“Песме нам немају памети ал имају жара…” Бранко Миљковић

-Хоће ли ову поезију Бог да спаси…?


Песме нам немају памети
Ал имају жара
И оно мало лако им је одузети
На концу од поезије остаће можда превара

Опростите ако се варам… Песме имају памети
Дух и душа ми сведоче… Немају жара
У пожару од поезије све врви… пршти па пролети
С прљавих усана у чаврљање без срца из недара

Неки ће… Има памети али нема риме
Види… Жар се у пепелишту гаси
И песме ружно плачу док се диме
-Хоће ли ову поезију Бог да спаси…?

Песме нам данас немају памети
Затуљене су све искре жара
Намножило се царство поета…Шта одузети
Од жабокречине болује поетска бара

Ко ће судити нашем поју и добу вртоломи
Празноглавих песмуљака…Сишлих са гране
Језик и зубе ако читаоц о љуске поломи
Сричући незграпне строфе не талентоване

Пећински записи са чађавог зида
Носили су лепшу и јаснију поруку
А слепи гуслар имао је више вида
Од слепих код очију… За нашу бруку

Немају ове песме смисла колико и графити
Чађаве трагове спраће векова кише
Песниче сабрате не пристај у обмане и ти
Лажу… -Данас се модерно пише…

Пусти су ови прапорци и звона
Топот Пегаза само прашину диже
У мимоходу спровода и плача икона
Сахрањена је песма у распад… Ниже 

Од пепелишта… Превише плитке памети
Угарке не могу да запале мртве искре жара
С неродне њиве срп истине нема шта жети
Ти не знаш шта су машице и како се џара

На огњишту душе поетска ватра
Од циркузаната и кловнова
Разломила се вашарска шатра
Ко стада без пастира лутају расута слова

Тужна је слика без рама
Разтоврзен поетски стог до подине
Докле ће се млатити празна слама
И заклон бити шикара беспућа…Нема крчевине

Језива саблазан вара очи… Претећи се шири
Врзино коло одавно играју самозвани свеци
Сумњиве награде делкају кланови и жири
Песме нам немају памети… Утопљеник у реци

Утопљенику у мутном узалуд руку пружа
Давне не умрле ватре ваше лажне ловоре пале
Брдима јоште горе лиле… Увеле ките ружа
Гробљанско смеће чека а усуд песнике мале

Песме нам немају памети
Али немају ни жара
И оно мало лако им је одузети
На концу од нове поезије оста само превара…

На овај дан © 08.07.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2018/  zelenakap.blogspot.com

петак, 6. јул 2018.

КОНКУРСИ... КОНКУРСИ... ЕЛЕМЕНТАРНА НЕПОГОДА ИЛИ НЕ...

КОНКУРСИ... КОНКУРСИ... ЕЛЕМЕНТАРНА НЕПОГОДА ИЛИ НЕ?
06. јул 2014. у 02:14
        Само што сам вечерас написао коментар и објавио га на једну кратку али дубоко истиниту објаву уважене и сјајне песникиње, моје суграђанке, искочи обавештење о објави у групи коју пратим, такође једне мени драге и уважене песникиње. Њена објава, у то сам убеђен,  је у искреној намери и несебичности да и други песници прочитају новост. Хвала јој за ову објаву.
       Природно је да објава изазове интересовање и коментаре. Мој коментар, одмах то јасно казујем, није злурад, просто добронамеран је и трезвен. Наиме ради се о Конкурсу који расписује Удружење балканских уметника, за учешће у Међународној електронској збирци песама, кратких прича, афоризама под називом “Голи живот у уметности“. Какав ли је то голи живот у уметности?
       Овај конкурс се разликује од оних класичних где вам траже да доставите штампане радове потписане шифром са разрешењем шифре у посебној коверти. Када имате шифру, а не јавно име и презиме, рекло би се наводно, да је загарантована неутралост жирија. Нажалост и институт „шифре“ на конкурсима је у нас чиста обмана и превара. Овде се радови досатљају у „електронској форми“ и електронском поштом, потписани пуним именом и презименом. И овде има упута и услова као сатавних елемената сваког конкурса.
      Можда ће те се питати шта није у реду са овим конкурсом? Можда је и све у реду. Али, ради разних искустава песника, а најчешће ружних, није на одмет запитати се у неколико чињеница које могу бити под упитником. На првом месту, ко се овде декларише као „Удружење балканских уметника“? Треба ли да се преиспитује, или су се сами могли представити транспарентно?
     А сада о условима конкурса. О уобичајеним условима нема спора, али кад стоји да се радови достављају путем /e-maila i to na: kikavolisekub@gmail.com/ sa naznakom ZA KONKURS „Goli život u umetnosti“- цитирано у оригиналу/, трезвени будући учесник на конкурсу би се запитао која је то „кика која воли секу“? Ако једно Удружење, још уз то балканских уметника, што ће рећи међународно, има овакву анонимну имејл адресу, то вуче на подозрење, или блаже на опрез. Ко је на челу удружења, и зашто на крају конкусра који је јаван, нема јавно имена и презимена са титулом представника Удружења?
    Опет још једна опаска вреди да се стави под упит./ Дословно стоји овако: „Konkursna komisija neće razmatrati radove koji nemaju slova sa kvačicama (č,ć,ž,š,đ ako su pisana latiničnim pismom ili nj-њ, lj-љ ako su pisani ćiriličnim pismom), kao i radove koji prelaze 28 redova, sa proredima.“ / Први део око слова и писама је разумљив, јер поготову ако је у питању „ошишана латиница“ што је готово редовита пракса интернет језика и писма, то написано често може да се прочита онако како дословно не значи, а исто може да буде и са ћиличним писмом. Зашто би се конкурсна комисија мучила и толковала шта је написано, а шта у ствари није? 
       Но када је други део опаске у питању да конкурсна комисија неће разматрати радове који прелазе 28 редова са проредом, ствар је за коментар. Ако се ради о „електронској збирци“ одкуда ограничење на једну страницу на 28 редова са проредом? Није ваљда оскудица елекронске странице као папирне? Код папирних страница се избегава повећани обим збирке, јер се тиме поскупљује штампа. Често се прибегава квантитету а не квалитету. Битнији је број заступљених песника него квалитет заступљеног. У случају већег броја заступљених, већи је број збирки за продају, у време када је све на продају, па и јефтина култура и стваралаштво.  Рзумљиво је до некле ово ограничење на 28 редова, али је то тек само наговештај на крају конкурса да постоји могућност и штампаног издања зборника уз услов да буде оправдан број заинтересоваих а заспупљених у зборнику, јер се тиме отвара могућност оног о чему је већ речено.
      Но и поред тога нема оправдања за ово ограничење из неколико разлога. Да ли је краћа песма, или кратка форма увек песма, и најбољи израз уметника? Некада кратко буде кусо? Има и кратких ефектних и сјаних песама, прича, то се не може спорити. За књижевне творевине које по суштини се исказују кратко, тако треба и да буде. Али предпоставимо да сјани писци ранијих епоха који су најчешће писали дуже форме, рецимо поеме, могу да конкуришу за Електронску збирку на овом конкурсу, по овоме би били формално одбијени, јер су им дела дужа од 28 редова са проредом. Исто је и са данашњим песницима, а има их у знатном боју, који не пишу своје песме кроз збрчкану кратку форму. А тек вредне поеме се не могу обући у „кратку сукњу“.
         Колико је данас лажна дилема и спор, око кратке и дуге форме, као и слободног и везаног стиха, то не разуме краљица уметности, велика и вечна поезија. Форма или суштина, шта је за превагу битно? Искључиво и буквално залагање за кратку форму тако би осиромашило зборник, збирку, алманах, лексикон, антологију, и све остало. Због пуке форме данас би неправедно изостали стихови генијалних песника из ранијих епоха. Дакле, ово наше инстант доба је погубно за праву песму и песника. Мислим да танани песници једва напишу пар строфа и то прогласе песмом. А зрели и прави пеници се исказују и када напишу добру иако дужу песму. Знам да и од овога има изузетака, али ко нема дара, и стил и форма су му слабост. Конкурсна ограничења тако могу да се изроде у непожељно.
         Опет ће нека вајна конкурсна комисија, жири, или ти појединац који сам себе прогласи за састављача, или приређивача, да отаља посао, да што краће чита, и да формалним ограничењима лакше склопи збирку, зборник, лексикон… и тако даље, па да сужавањем избора будуће читаоце лиши можда квалитенијег садржаја? Ако је то крајње исходиште ограничења, иако можда не намерно, оно може бити нечасно. Ово заиста треба ставити под упит…
       У овом конкурсу има још навода за упит и коментар. Један међу њима је /Autorima sa najvećim brojem glasova,- цитирано/ Дакле, о каквим се гласовима ради, ко ће, како и где гласати?  Ако су у питању гласови Конкурсне комисије опет није јасно како ће гласати, јавно, тајно, по којим критеријумима, ако их има, или по убеђењу и слично? Ако гласају аутори, или нека друга пубика, опет непознанице. Ако буде интернет гласова у виду профанисаног „лајковања“, опет су ту могућа кланска и лаичка гласања, и тако даље, и тако даље.  Балкански уметници шта Вас чека? Ко ће имати ту част да има електронску књигу, а коме ће бити замазане очи електронским зборником?
         Пре него пошаљете своје радове на још један „конкурс“ прочитајте коментар споменут са почетка овог осврта, који делим са вама у интегралном облику, у наставку овог осврта насловљеног „Конкурси... Конкурси... Елементарна непогода или не?“, да га разумете као обједињени осврт. Морам вам рећи, да и ја не спорим ваше право, да учествујете, или не учествујете, на расписаном конкурсу.
       Следеће речи је написала и поставила прва уважена песникиња: /цитирано: Za sve otpisane koji nemaju želje, volje, interesovanja ili (najčešće) para da uđu u neki međunarodni, evropski, balkanski ili lokalni zbornik .../ Иза је следио један зачуђујући коментар, претпостављам друге песникиње, и потом одговор прве, на који сам ја написао и јавно објавио свој осврт, који је у први мах добио пажњу неких читаоца... Хоће ли заинтригирати и друге, не могу вам рећи. Да није било непосредне објаве новог конкурса Удружења балканских уметника, којa је дошла као провиђење, и да се нису подударили синоними „балкански“ не бих се трудио да ширим причу. Али зашто да не?                                                                            
          Читајте наставак односно први осврт: „Када уметник прочита горњи статус и коментаре, искрено, наметне му се она народна мисао "један у клин а други у плочу". Нажалост, песникиња Нада је дубоко у праву, казала је истину, онако огољену и стварну. За разним конкурсима жуде, свуда се нуде, или се у њих тискају многи, из разних мотива. Не можемо никоме спорити право да се искаже, или докаже колективно, када не успева лично. Али можемо спорити помодарство конкурса, који пљуште на све стране. Толика их је да је на делу мучна поплава, која заиста носи удаву и муљ. Можемо спорити изборе и зборнике, збирке и лексиконе, и све остало, а посебно профанисане награде. Можемо спорити да ли је блиско разуму да пошаљете своју песму, причу, рад, да унапред и на слепо платите његову објаву, купујући зборник, збирку, лексикон… и друго, по недостојној цени, потом да негде путујете на промоцију и да још и пут платите, да тамо прочитате или не своју објаву, и да се разочарате судом вајног жирија, или ти приређивача, дакле оним што је награђено или уврштено. Какво је то светогрђе уметничког дела, понижење душе, и мафијашко пљачкање…?
          Примерице, има један самозвани, који једну те исту песму тура у сваки зборник, или ти је у жирију свуда, а по негде и годинама, као недавно, где је опет као бан самозвани и поглавица преседавао и жирирао, о већ договореном и унапред одлученом, као да не постоје други далеко моралнији и умнији да жирирају, ако се већ истински жирира? Јавна је тајна да овај жирира за напојницу, хонорар, или ти нешто треће. Но искуство казује да се унапред зна ко ће бити награђен, јер је евидентно оно наше "ја теби ти мени" или ти, све је на продају, па и награда и уметност.
         Такође, једна врла дама“ под наводницима, из комшијског града, годинама организује конкурс и прави зборник, објави да вам је песма ушла у зборник, онда тражи и уцењује да га унапред платите, а ако јој не пошаљете новац, сутра вас нема у зборнику, иако сте наводно уврштени, или је ваша песма награђена.
         Још поразније је да врло често и сукњичење, доноси неку вајну награду, која се потом развлачи по биографији, или ти на мрежама, на фотографијама, и тако даље. Дакле, најчешће се на конкурсе зберу, не остварени, полуостварени, наивни, или ти они који припадају "кукурику поезији". Част изузетцима, који су ту понекада да би показали да су доказани ствараоци. Част и неким конкурсима од реномеа са зборницима који су произашли иза озбиљног и стручног одабира.
         Истина је и да је избор и награда публике често ваљанија од оне коју жири прогласи. Многи уметници, или који то умишљају да су, заборављају да иза свега стоји суд времена. На том решету остаће само једро и здраво жито, а шуљевито и плева пропадну заувек. Векови и поколења неће памтити, нити ће се игде и икада спомињати, неки профани конкурс, клански зборник, збирка, лексикон… и све друго, као и неморална награда и промашени ствараоци.
        Више пута о свему овоме је било говора, и кретале су приче, али нико не може да заустави тенденције урушавања свега у нашем друштву, па и културе и узвишеног стваралачког чина. Лакрдију неће променити ни овај осврт. Мреже неће устукнути пред поплавом објава конкурса, зборника, лексикона… Оно Миљковићево песничко пророчанство се испуњава сваки дан. Може ли се лајковима превластити недозрело чегртање? Ко још озбиљно чита такве објаве, збирке, зборнике, лексиконе…осим надобудних изабраника и самих уврштених трећеразредника? Ко још о њима прозбори или напише нешто вредно, или ти оспори небулозе, све док смо у клин и у плочу? Вредне објаве по правилу остају без коментара, а оне друге затрпају недостојни коментари, који немају ништа заједничко са објавом, а тиме је она угушена и потиснута.
         На крају, а могло би се још, ради злурадих, који ће можда и ово читати онако како није написано, желим да споменем Антологију светке књижевности у којој је било места за једног песника из Француске, и његову заиста једну антологијску песму, а да песник иза себе није имао ни објављену књигу. Ово говори да број објављених књига, број зборника у које су ваше објаве, број конкурса на којима сте учестовали, или ти били награђени, не значе ништа пред судом времена. Награде које су под упитником, конкурси и зборници, збирке и лексикони…, дакле, све друго дато на орук, на ђутуре, и колективно, уз подвалу, плаћено вашим новцем, а не хонораром, шићарџијски, и тако даље, није стварно мерило вредности.
        Сви Ви књижевни ствараоци, прави или самозвани, након овог осврта на „кукурику поезију“ и „конкурсе“ као елементарне непогоде, и на оно што они доносе, сретните се са собом и истином, па ће те спознати путоказ који вас неће водити на странпутицу. Овај мој коментар, поново то јасно казујем, није злурад, просто добронамеран је и трезвен. Писан је равно пре четири године, али и данас, сада, у овдашњим приликама, на нашој, и широј књижевној сцени, још је актуелнији, јер су књижевна кола много даље засуљала низа страну. Данас га објављујем уз тадашње придодате коментаре, који су уз овај глас гласови разума, да нам књижевна кола не оду у амбис, ако већ нису… Има ли кога да притегне "гвинт" на двоколици и да закочи? Окаснели петли не кукуричите, зора је стигла давно пре вас…
На овај дан  ©  06.07.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
ДЕВЕТА ЧЕКАОНИЦА- књига цртица; ВРЕМЕПЛОВ /2018/ zelenakap.blogspot.com

Придодато:
Наталија Херцегов и још 17 особа;  6 дељења; 7 Comments; 
Коментари:
Dunja Milatović: bravo..bravo...bravo !!!
Zorka Stojanović: Prava istina
Nenad Plavšić: Браво! Све тачно до последњег слова. Свака част!
Ana Žigić: Ima puno istine u napisanom!! Samo mi smetaju što su ovde lajkovali ljudi kao znak odobravanja, a istovremeno imaju priznanice (2000 hiljade dinara) uplaćenih oktobra meseca 2013 g. za zbornik.. POLARIS - evo ja ću reći, jer kad se o nekome priča osnovni je red reći IME!! OD PARA,NAGRADA I ZBORNIKA NI TRAGA. Ko o ovome treba da sudi…? Ja lično ću objaviti svoju uplatnicu, iako sam već tražila povraćaj novca na šta sam dobila odgovor i pitanje; "Znam li ja ko je on?" Znam.....sramota i bruka to je on! I da je on jedini...bilo bi dobro..
Zelena kap: Ана, Ваш директни коментар је доказ да ово што је за почетак изнето и можда уопштено препознато као лакрдија је и озбиљнија лакрдија но што се и чини. За случај зборника ПОЛАРИС и неморaлну цену уз признанице, ја заиста нисам знао нити чуо. Заиста ово је невиђено. Дакле, на делу је очита обмана, и није чудо да од пара, награда и зборника нема ни трага. Ви ово благо назвасте "срамота и брука" мислећи на злодело и на починиоца, а упућенији би рекли да је ово блиско криминалу. Готово годину дана завлачења, и уз то дрскост, уз претње, па то је заиста за сваку осуду. Ја сам имао књижевни и морални интегритет, иза дужег времена од педесетогодишњице стваралаштва, обавезу да јавно проговорим, да покренем причу, не би ли упозорио на растућу пошаст и заштитио, можда многе попут Вас. Знам да ово неће искоренити неправде и неправилности око конкурса, а особито награда, али ће појачати опрезност будућих учесника, и бар донекле уозбиљити оне који расписују или воде конкурсе, или се одважују да доделе неморално не заслужене награде. Волео бих када би се овакви јавно прозивали, и вест се ширила мрежом, што би дискреди- товало поједине конкурсе и организаторе, па би се они тако гасили, а опстајали би само они часни и зрели. Позивам да и други обелодане јавно своја негативна искуства. А Вама желим да повратите новац, да Вас ово не обеспокојава и да Вас прате инспирације за ново стваралаштво. Велики поздрав!

четвртак, 5. јул 2018.

НОВИ ПСАЛМИ ПОСВЕТЕ

Мили, с љубављу

Не паси пролећа мироносна
Узданице нових доживљаја
Година је мршава и посна
За размеђа сива овог нараштаја

Дозиви дуги су трајали и вапаји
На заносу лептирових крила
Ко плахе кише сливали се уздисаји
Уснуле жеље сводим на појила

Преврат духа не успева завођење
Гост незвани у пролазу сева
Сета душе развлачи мисли лење
Још тиња ватра наде па се разгорева

Арчим дане ко алке ланца без краја
А он све краћи за раскорак нови
Не могу да се одбраним од насртаја
Јата стршљенова… Боду ме жаоке… Отрови

Пламен свеће залуд им пржи крила
Лелуја убилачки строј у мутном виду
Млечиком горко ноћ ме је запоила
Опет засејавам нове луковице на бриду

И траје наход збиље усеклог порива
Грубо у гротло сточен надлевни збир
Придошлих мука у шуми отровних гљива
Опет је у старој рани прерано цвао чир

Високо умне речи изгубиле су мелеме
Отклон се души свидети неће расечен
На делу издаје у истом збору старе шеме
Потказују ме уљези прости а ја затечен

Муком се браним… Усне су остале неме
Осуда је пала… Невина жртва зна крај
Нико још није уназад прошло вратио време
Бар ти истино мога живота књиге прелистај

Поруку части и живота векови нека носе
На таласима жуљевитих година зрења
Моја ће житна поља певати кроз откосе
За Твоје житнице мира у дану Васкрсења

Зашто си ми прерано увенула лепи цвете
Вољена Мила… Ово је нови псалам посвете
За венац вере… Заветни олтар љубави свете
Песме моје Њој дароване живите да не мрете

На овај дан  © 05.07.2013. Славими® Ј. Зеланкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2018/  zelenakap.blogspot.com