Населио сам се јужно од границе ума
Могу ли да изгревам источно од сунца
Наталожле се мемле душе из лагума
И јед се отопити неда са овог врхунца
Окованог зимом у сечиву запуштене пруге
Једини кораци остају пометени вејавицом
На тргу песника зборују нови проломи туге
Срце је у логору опасано бодљикавом жицом
Пропао двобој ума и срца… Обоје су пали
Црвени траг завејавају у заборав пахуље црне
На потерници нису више они што су клеветали
Слободу песника да пева кад истина се изврне
Ко засукана пртена поњава на тврдом мразу
Преко нагорелог прошћа у дну авлије пусте
Јутро истине у ноћном запису тражи стазу
Док витраж прозорски цвили мисли златоусте
Ниткови и несрећници у истом сродству нису
Лоза братсва се разлучила… Расцеп истине боли
Нема печата среће… Смрт је оверила полису
Живота на скори рок… На ране моје нећу соли
Прах се неће питати и жеља за дочек пролећа
Кад жрвањ самеље кости да се поспу поља
Одлука кметска се не пориче ни суд великог већа
Писано ми је знам… Нека је вечна Божја воља
На овај дан © 28.07.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ 2018/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар