НА КАПИЈИ ДУШЕ поема

1

Паук је гробни залуто у нигднине

По васкрсу тамо нема моје Миле 

У успомени записа и постојања 

Има ли ичега у затону до празнине 

Ни првога... ни другога... ни идиле... 

Камена душа болом каменим одзвања

Болује спрљена трава и заборављени поета

Када нема Ње дође нови час самоће

И спознаја... Ја сам сироче једнине

Долази други час када нема ни сирочета

Уже нико да спусти... И ко зна ко ће

Да походи давну хумку наше постојбине...

Дође тако час када писано и читано

Постану на гробу исто непостојање

Песник епитафе себи и Њој пише,

Не зна пише ли их или само чита

Колико нада трули у лесу закопано

Један у збиру више а на листи живота мање

На попису смрти отписани чека да се отпише

Ноћ је украла љубави време... Нема освита

Бесаницу тешко носе уплакане очи

Растанка време нужно једном дође

Нужност је случајна а случај нужан

Сну се примакне преплашено буђење

Све је исто или није на капији душе

Ова ноћ се разликује од њене ноћи

Сведока бола нема ако песма не посведочи

Тихо слушам црва што кост глође

Никако без језе да мине сан ружан

Коме се тиче у мом уму ноћно луђење

Касно се освести кад се куле снова сруше

2

Празан је мој сто... Седи уз њега столица сама

Рукопис тињава светлост не може да прочита

Подивљала је страница искиданог записа

Зашто је заспала истина живота у глуво доба

Имам све мање речи у пртљагу по сепетима ума

Још један паук ноћни гамиже чађавим веригама

Из пепелишта ка таваници ослобођен скита

Паукова мрежа се шири... Ћути шаптач иза кулиса

Монолог збори поета... Предуго траје дијалог два гроба

Мила, на ком само раскршћу нашега друма...

Једнина није једно лице ни два нису множина

Исти нам стожер заједничког живота и смрти

Моје оскудне речи тумарају гробљем ко свици

Дању уместо помена горе али не светле пламеном

Боже, не замери знам добро мане свога трага

И сваку устопицу... У блату паоке заглављене

Прекори нису за песму и риме... Дар Божјег Сина

Није хришћанска мантра што се вековима врти

Прича о жртви крста плаче на нашој слици

Мила заветовао сам ти се љубављу и поруком њеном

Срце и ум док је буду носили писаће се наша сага

Жива ћеш увек бити док живота буде и буде мене

Иза капије душе чека нас иста постојбина...

На овај дан © 02.08.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2018/ zelenakap.blogspot.com