ИЗМЕЂУ ЖЕЉА И УСУДА поема

1.

Радујем се свакој објави ко у летњој ноћи свицу

О Боже колико волим моју Милу кућаницу

Питам узрело жито чије ће га косе жети

Знам Мила моја Тебе није грешно волети

У храму душе посвећено чувам светицу

Крлетко гробна ослободи ми птицу

У нашем снопу увезују се нове руковети

И шум крила хуји слободу кад дух ми лети

Ка гробљу уз брег докле се пети

Питам узрело жито чији ће га косе жети

Камена стазо не изнађох на те тресетицу

Ком каму изрећи љубав... Исту беседницу

За Тебе роде... Нужно је живети

А не на узгредним маргинама мрети

Познај истину.... Читала се вазда на мом лицу

Радујем се свакој објави ко у летњој ноћи свицу

2.

Не питај Мила да ли ћу моћи... Хоћу ли хтети

Како вечно да мучим у мучној сети

Не изнуђујте од мене одступницу

Док затежете омчу ил зарђалу жицу

Упркос смрти ја кличем будилицу

Разума и свести... За Милу љубимицу

Уморан у некој рими... Ненадани су заокрети

Усхођење моје... Носе ме нови заплети

Умилно је кад главе подижу сунцокрети

И мој се усправља ето вођен по посвети

У жишке песмом доливам уље вере узданицу

Живот би да прескочи са смрћу размирицу

И час смртни... Како поново испити чашу уклетницу

Не изнуђујте од мене одступницу

За нову песму уздарја Теби... Горе у јари плавети

Не питај Мила да ли ћу моћи... Хоћу ли хтети

  

3.

Веруј Мила у моме срцу нису умрли аманети

Док Тебе љубе небеса и ужарени сусрети

Уметник умом и срцем јаче љуби своју уметницу

Између жеља и усуда смрт залуд дуби продубицу

Наших душа... Бог да ти подари озарења... Време је зрети

Красном плоду... Из његове руке истину узети

Да понор гроба бездани порекне мливо и ноћ осветницу

Губитнику не отимајте губитницу

Вољена моје песме посвете више су но завети

Докле ћу повесма чежње и жеља плести по врлети

Поета призива успомену повесницу

Збраја нестале дане у дару кануле сузе за домаћицу

До самог раја чекаћу заложницу

Уметник умом и срцем јаче љуби своју уметницу

Дођи васкрсом у нову стварност снове ми расплети

Веруј Мила у моме срцу нису умрли аманети

4.

Не додељуј ми усуде још једну несаницу

Кола живота се засуљала низ низбрдицу

Завршну риму исписујем у посвети

На стражи окамењен... Часно је за Милу бдети

И ако са свих меридијана ума надиру авети

Да позобају наде и украду ми крст распети

С уздахом задња је прошла предњу двоколицу

У суши живота очај не призива дододлицу

Да ми ороси поље душе и позна наумицу

Из неког лагума одјек бола жучи пламеницу

Оскудица ће благородно гумно помети

Нека се Душо име твоје с Божјим посвети

Не страхуј Мила да ли ћу моћи... Хоћу ли хтети

Ни један сан скорашњу јаву не може ми однети

Ни да загаси искру жара с пепелишта придошлицу

Не додељуј ми усуде још једну несаницу...

На овај дан  © 20.08.2014. Славими® Ј. Зеленкапић

књига: ЛИГЕСТУЛА МЕЛОДА - ВРЕМЕПЛОВ /2018/

zelenakap.blogspot.com