КАД ГЛОГ ПРОЦВЕТА

У истој соби паук и човек

Каква збиља

У преплету живота и смрти

Ноћ муком клизи

Сат по сат тоциља

Исписујем дневник

Прва цртица о песнику сањару је пала

Судар је тежи од галактичког

Нарастају хтења и број промашених идеала

Ни једна наша прћија није Ханаска

Кроз  ову пустињу лутања

У врту живота с годинама

Ветар зулумћар побра сва цветања

Уранила си ненадано судбино проклета

Дали је то стигла најава злог времена

И опомена кад глог у невреме процвета

Потом нова цртица о пауку самотњаку

Наметнула се сама

И црна боја самоуверено искочила

Из гаме боја да провришти тама

Паук и човек

За бездану ноћ и бистри ум изазовна тема

Клацкалица би била у равнотежи

Да није претег већи на левој страни дилема

Али коме у ово глуво вече испричати

Једину скаску о црном створу

Сабили су нас маљем судбине

И оставили да гладни блејимо у тору

Моји мрежни пријатељи

Знам да ви сада кречите своје зидове

На тавану црна удовица и старом каучу песник

И свако своју мрежу рове

Докле ће те качити самоуверено своје објаве

Заводне песмице и розе приче

Нас двојицу сте оставили

Да нас докона ноћ размиче

Нестрпљиво чекате мој клик

Који вам много значи у знак свиђања

Не замерам вам пријатељи

Свако се своме Богу клања

У овом часу моја судбина се преплиће

Са судбином малог паука

Не замерите ни ви мени што сам побегао од вас

У ноћно царство баука

Драговољно се откачио

Са неумољиве заробљеничке мреже

Мисли као у стварној дечијој игри мачке и миша

Све ми дубље у таму беже

Сву ноћ сањар ће јурити властите наде

Оне посрну одмах

Иза плота напуштене авлије без награде

Мреже света и паукове су ту

Да нас улове па ко преживи

Таленат песнику и инстинкт пауку

У коштану срж зађу

Будите трпељиви

Ви вашим таласима “сурфујте”

Док нас наши ове ноћи носе

Чује се белегија док ум оштри

Пустите нас да откосимо задње откосе

Од прве почетне цртице о пауку

Већ у мислима читам подужу причу

Испод балкона бездушни

Страшљивом судији Пилату вичу

Руља безумно урла  

Пролама се поклич о мом и пауковом распећу

По вашим зидовима лелујају сенке

Док немушти вам читачи држе свећу

Било би сјајно да прича прерасте

У роман о човеку и пауку

Прескочите ову цртицу ишчашену

Можда паметну ал ипак леворуку

Не будите пријатељи надобудни

Ни строги жреци

Три пут мери што мудрост вели

Па  онда сеци

Ако ми неко успут и довикне

Опет си ноћобдијо у заблуди

Знаћу слабе су земаљске судије

Један је небески што правду суди

Пауку и песнику

Нећу се жалити на ово наше инстант време

Сви су у журби и сви безглави

У какав бездан

Бог ће га знати самртнички стреме

Сви лаковерни и самозвани писци

Брзо пишу кратке форме

Мисле да су у тренду

Воде се полемике о пореклу

И свако као цига свога коња фали

Предан своме бренду

Нико неће читати твој обимни спев

О “Рату и миру” паука и човека

Староковни поето

Загубио си се на капијама овог века

Заврши цртицу

У мртвом сну палих капака и мраком у очима

Не горе више старе ватре

У затуљено време магле и дима

У паукову мрежу стигла је смрт

И за бесану ноћ ситост прва

Подилазе ме жмарци

И прогоне робинзони у мени

Са мог избегличког острва

На концу сулуде ноћи побуне

Победио је паук у човеку

И гриловано време роштиљања

У коме сви своје својски пеку

Нови се вулкан изгладнели

У стомаку грчем јавља

Таваница се у полусвети измиче

И несрећно љуља

А потом тону узглавља

На гладну душу истине

Сан лажи и заборава не пада

У зобници ума понестаје јечам

А прелива се извориште јада

Паук и ја раздружили смо се за један трен

Он походи висине своје

А мени срце пропада заглављено

У затон многоцен

Мислите да се шалим ценом затона истинитог

С ивица очаја

Нипошто пријатељи

Ово није изврнута прича

Ко рукав тесни без почетка и краја

Зар ће мо се икада наћи обојица

Пали са ивица очи у очи

Лекција историје побегла је из уџбеника и читаке

Да о поразу не сведочи

Паук заслужује поему

Ил можда какав сонетни венац

А мени детету малом са песничким срцем

Вратите давно украдени кликер стакленац

Жалим што се измигољила песма

Са посветом пауку и песниковом уму

Негде горе на млечној стази

Јездиће ови стихови по кумовом друму

Ако дочекам јутро

Можда ће оно допевати поему и о мени

Само да преживим ово лето

И у корпу живота да стрпам

Нову годину гњилу о јесени

Паук ће у другом углу тавана сутра

Истином плести нову заседу

Пријатељи заклех вас

Пред лесом не зборите некролог

О пауку зборите беседу

Ноћас се сам опростих са собом

У цртици о нама

Без мамурлука у последњем реду

Верујте искуству

Бог се радује покајанима

Запису о пауку и песнику чеду

На овај дан  © 21.08.2013.

Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2018/

zelenakap.blogspot.com