OBOJIVŠI SAMOĆU / ОБОЈИВШИ САМОЋУ *

Udvojena pesma / Удвојена песма

Cjelivam smrskane misli,

Blago dotičući napuštene riječi.

На истом раскршћу где смо кисли

Чекајући једно друго кад бол гњечи

Stvorivši utvrdu koščate tuge

U svom prepoznatljivom svijetu

Под сводом тек рођене дуге

На модром небу у луку разапету

Gdje pohranjujem na sigurno mjesto

Još jedno izlomljeno pero.

Покисла клупа чами сама чекајући нас често

Ту је дубоко урезан траг љубави срећу смеро

Njime sam ispisala tvorevinu od želja,

Prijetvornih kretnji s pulsom emocija.

Од туге беле само је крилата нада беља

И једна крхка клица под грудвом црном што клија

Apstraktno obojivši samoću.

Otiskom plavog pečata,

Пишем ти опроштајно писмо ноћу

А дањну цепам у време позног сата

Tupim udarcem u potiljak

Izgubljenog vremena. Mirujem.

Све наше успомене боде трнови шиљак

Док гушчијим пером заветну повељу исписујем

Prolivenom krvlju probodenog srca,

Usmrtila sam svoje posrnuće.

И пустила грло бола и реч да опет грца

Куда бих данас сама расршћем из наше куће

Samo na trenutak zaboravljam voljeti pjesme,

Zakopane u temeljima obezglavljene kule.

Заборав се неда у прах загубити и Дух не сме

Нашу љубав да натруни ни једном речју хуле

Upravo na prozoru sljepoće

Dočekujem mnoga svitanja,

Око раздање моли утеху мира хоће

Дан да дотка сва она ноћа будна ткања

  

Raspustivši zlaćane niti sanja.

Noćima vrebam izgubljenu zoru.

Са тајних стаза враћена пре посртања

У твоје крило чекања да примим покору

Ukraden dan u bojama.

Uzalud privržena toplini svojih dlanova,

Побегла слика оку из црног рама

Дозивом гласа зове росу суза с небеског крова

Vjernim prstima. Zatočena.

Sebi dosljedna.

Још чека глуво доба моју стражу имена

И на истом раскршћу покисла клупа једна

На овај дан  ©  07.08.2012.  Славим®  Ј.  Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2018/  zelenakap.blogspot.com

* УДВОЈЕНА ПЕСМА:

Silence Blue Perla /1-2 stih/

Славимир Ј. Зеленкапић /3-4 stih/

Portal: OČARAVANJE