Је ли се
то тешим... Или самоће вечерашње плашим
У тихом жубору воде и протицања смирено исказан
Дадох вама себе без остатка на рођенданима вашим
Хоћете ли чути како је мени када сам сасвим празан
Поклоних вам из кодекса мудрости мог оца
Да треће доба ново поучење истином прими
Чавке вранама како су гаврани црни... С коца
Грактале су... Зајапурено... А ја о максими
У Љубазности и скидању шешира... Молим
Не треба бити шкрт... Са знамењем на реверу
Ни мало мудрији нисте... Коме узалуд апостолим
Из Јовановог јеванђеља... Песниче пролетеру
Ни шешир честити немаш... Довољне године
Напунио си... Све научио... Животе у пртљагу
Само се треба сетити... Кад се у магли размине
Можда неки колосек даљни и све оде к врагу
Рођендански кодекси пулсирају... Мудрости снене
Храпавим гласом наглас зборих вам отмено у болу
У меки восак отиснуте и два поглавља... Жеље удвојене
Монограми царски нису филозофија ни омаж апостолу
На точку среће четворица се возе... Један се пење
Други силази... Трећи је на врху... А четврти на дну
Од твога брда поето одронило се трошно камење
Сањару кад ћеш да се пробудиш... Ничега у сну
Практичари би рекли нема... О мила хуманости
Срећа и опанци не смеју да буду... Смем ли рећи
Ни превелики ни премали... Узалуд чекају кости
Тескобе... Жар их чува... Куда ти је воља бежећи
Од себе не можеш утећи... И да свучеш кожу
Што ће постати коприва одмалена жеже
Кад се жене нарикаче над постељом зарожу
Туђе сузе могу да уштеде твоје... Увенуће вреже
Где велике меденице звоне мале се не чују... Хоћу
Да чувам опанке док не стекнем чизме... Живот је борба
Муж је сунце а жена месец... Он влада дању а она ноћу
Знај и разуми... Боље је и црн колач него празна торба
Много ашова треба да се истина сахрани... Реч стоји
Богатог је тешко даровати... Сита госта угостити
Још је теже... Верујте исписнице и исписници моји
Рођенданском кодексу... Уздарју... Бит ће што ће бити
Је ли се
то тешим... Или самоће вечерашње плашим
У тихом жубору воде и протицања смирено исказан
Дадох вама себе без остатка на рођенданима вашим
Хоћете ли чути како је мени када сам сасвим празан...
На
овај дан © 28.08.2014. Славими®
Ј. Зеленкапић
књига: ЛИГЕСТУЛА МЕЛОДА -
ВРЕМЕПЛОВ /2018/
zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар