ТРУБНИ ДАН

          Диван кума и кумашина јутром на клади дрвљаника

Кум: Нећу трошити тупост твоју да дознам недокучиво. Изломио си тестију ума и расуо гутљај питкости. Разочаран си спорошћу опасуљивања да смо прваци. Зашто си изгорео по глави? Љути те њихова не истина и жгаравица беса видим избија ти кроз неприродну румен. Ништа се јутрос не може сакрити у качару прошлости. Самилост једино Бог чува у небеском вајату. Он ће је у ноћи озвездану разастрти изнад наших јастука. Јутрос ти је кумашине доста моја самилост. Знаш кад ортаци засвирају… Па где ти је у свему овоме логика и горштачка виспреност? Тебе је мајка родила у недоба, као су говорили, ко трубну "замлату", а ти читавог живота томе још више кумујеш. Геачка посла, шта ћеш мили Боже…?

Кумашин: Куме, ти иди својим путем мудровања, а мене остави да свој дертам по моме. Ја сам рођен да умрем са трубом. Ако се више и не сретнемо на овом свету можда ћемо у оном другом. Немој у онај дан трудити твоју трубу у празно на мом испраћају… Небеска победа кад живот победи време је и да трубе ћуте. Одложи трубу и допусти да ти из ове тестије захваћене на бунару поливам руке да јутром умијеш своје крмеље. Можда си преспавао овај живот у мудролијама, а мислиш да ћеш тако табанати вазда. Твој упис живота је неразмрсив и теби самом, а други су те прочитали одавно, чујеш ли куме?

Кум: Чујем бленто блентави… Не ружим те речима, него се чудим чудом, зар немаш бар три чуке? Време је да се једном досетиш узети машице у руке. Још увек ти други џарају ватру и поје те несланом сурутком. Сурутка у глави се долева јутром и вечером трубљењем. Шта ћеш мили Боже…? Опет бих се истом чудио и чекао да се једном наопослено укошкаш у јарам разума. Докле ћеш да вучеш у страну и да засуљаваш двоколоцу? Маши се пољачком руком и покидај паучину која ти чело венчава. Труба не сме да спава у трубном дану…

Кумашин: А ти куме дурни маглу по којој трапуљаш јутрос излизаним опанцима. Можда и не слутиш да је иза брда сунце. А оно провирује да те погледа и да ти се у око загледа. Узајми од њега мало топлине и подгреј успавану самилост у себи. Може ти се некако наопослено одвезати језик и да усне промељу које какво право мливо. Зар се нећемо као кумови разговарати бар мало без заједања… И превише си ме натоциљао јутрос…

Кум: Смем ли милог Бога и по трећи пут призвати, да те њиме прекрстим и изагнам рогатог? Од мамурлука и онолике свирке ноћ те није дозвала памети. Кад се освестиш да смо победници чекаћу те за софром на фруштуку. Пошто мало замезетимо можда и која реч разговара буде. Кумови смо… ја шта. Ово су наша српска посла. Туђини не разумеју наше карамлуке. Нихове школе их затупе и зато су невични за наше мутљавине. Наше око мигом више казује но све њихове ћитабе о оним мушко женским намерама. А тек жуљевити прсти кад трубом играју… Кумашине, знам ја да твој прст кад га умочиш у карабоју има писменији потпис на тапији од њихових краснописа. Нека их нека они шкрабају своје. Ми ћемо Божјим писмом у кажипрсту уписаним сведочити да смо ближе Богу од њихових парада срама… … Овде трубе парадирају...

Кумашин: Куме, ја те слабо разумем. Окрупни га ти на велико. Пусти ту трулеж запада иза брда. Не крочила моја нога у њихове торове. Оно што они “блеје” не може се мерити са нашим блејањем овде. По причи старих људи знам да њихове клепетуше не могу са нашим меденицама. Они немају ваке трубе, фруле, армунике, гајде… Чудим се како трче на наше трубе ко буљук на солило кад им се даје кружац. Незна та “марва и пилеж” шта је наш сабор ни кад се брда проламају… Џаба се у коло ватају кад не могу са нама да играју. А тек наша и њихова софра… е, мој куме… Осећаш ли како мирише проја и како нам се бели мрс смије. Хајде да јутрос презалогајимо, да се мало подухватимо. Ваља ће нам ова окрепа. Јављају се трубе…. Данас ми опет свирамо “овчарску” са наших брда. Сва околина ће да јечи… Она су наша главна бина… Нека нам је срећно окриље. Славили ако Бог да и догодине трубни дан… Жив ми ти био куме!

На овај дан  © 09.08.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

Књига записа “ДЕВЕТА ЧЕКАОНИЦА”, цртице

ВРЕМЕПЛОВ /2018/  zelenakap.blogspot.com