понедељак, 16. јул 2018.

ДАН ПОСИЊЕЊА поема

Мили
1
Вољена не плаше ме вертови
Разблудни хује у касно вече
Кад те зовем Ти се одазови
Чујеш ли долине како јече

Прошао сам по усеку прозеблог дана
Кораци ума су без зловоље
Душа ми муком прекопана
Клечим крај олтара наше Богомоље

Крепост ума пориву срца делим
Опет је смрт сузу украла оку
Љубим те Роде срцем целим
Плот живота има једину прескоку

Кремен искре се у запуту своди
Не пристајем на преврат муке
Питати нећу куд ме то туга води
Смем ли да сањам наше заруке

Путује занос нечујним гласом
По саучешћу следи душу немо
Не помирен са личним ужасом
Овде смо Надо да се закунемо

Моли се небу за опрост тишине
Да не одступи жеља након труда
Оно што чине нека чине
Ово је њина земља пелуда

Нова се мука карлицом душе салије
Бремене капљу у простоти речи саме
Селом одавна нису прошле литије
На позорници живота задњи чин драме

Стрепњу су појели жмарци
За празан оброк неслободе
Лако је прећи црту обмане у варци
Ако те але преведу жедног преко воде

2
Прозеблу маглу гребен сурово дере
Небо се цепа по горњем шаву
Треба ми нове силе Духа за знак вере
Нећу у орбиту греха вртоглаву

Издајничким пољубцем усне
Немојте браздати образ части
Похлепа ум помрачи и дан се згусне
На другу страну преласти

Мој живот није проткан издајом пређе
Зар небо мора да тугује
Бог је злу омеђио међе
Нечастиви неће до века земљом да царује

У страдалништву чувам Мила твој лик
Нисам свикао да поразе сводим
Знам да је на крсту сатрвен одметник
Покајање ме води да се препородим

Коњаник друм вере силно копита
У небо језди по завичајном путу
Разбудила се праскозорја пре освита
Не везуј смрти у чвор нит прекинуту

Муљем није затоњено приобаље ума
У осаму чекања још јуче
Одбацио сам окове лагума
Време је да се од оваца јарци разлуче

Мршаво кљусе тегли самар
Проклетство муке пече ко жар
Жилу куцавицу главни дамар
Срце јаче поји и тражи чар

Било а није прошло у тајни
Заразом траје недоглед
Опет је ту мој пут завичајни
Поновио се и понавља Божански след

3
Ново јутро нежно се пресвлачи
У празнични дан за гозбу свету
На зборном месту анђели певачи
Траје љубазни наклон цвета цвету

Господ походи земљу знаком славе
Први је сат јутарње страже
Јутрење исчекују и росне траве
Слово беседе слову љубави драже

Песма их сплиће нежно и мило
Стасали смо за молитву поверења
Мила тако је... и биће... и увек је било
Данас је наш дан Божјег посињења

На овај дан  © 16.07.2012.
Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2018/ 
zelenakap.blogspot.com

Нема коментара:

Постави коментар