НИЈЕ СВАКО ПЕСНИК

1.

Ако се задесите на гумну мога вршаја

Молим вас да не газите убогу плеву

Небо има дугу лепоте да нас спаја

Божји славолук мира ниче у хвалоспеву

Пресудна мука врти се сама

На точку премилости растрзана

На моме спектру црна гама

Стоји доминантно ко јато врана

Оста гологлав зов у цик зоре

Разуларених мисли прогон неми

Мука муку вуче кад се учетворе

Исповест суза заветује се поеми

До сумрака крчиће назеб ветрова

Пристајем на усек друге врсте

Бежао бих али куда из мртвих снова

И ове строфе су у чуду па се крсте

Време је за ожиљак трајања епоха

Грешна ми душа... Није признање

Само изговор збуњеног пароха

Добошар јавља време смрти а где је кајање

Трајекторијум некуда лута у гмазу

Ван круга доброте заборав лептира

Исписао је ненадано плаветну стазу

Оклоп је тежак затвор поетских манира

Осветници се моји нису сабрали

Да приме правду под скут закона

И они дрзници што су ми живот украли

Шетају тротоаре батом корака полтрона

Ако то објава записом не удене

Одзвон у успомене грозно боловаћу

Импулсом сваким у меандрима вене

Змијолике што шеврда за годину краћу

Од свих оних из пролога и залеђа низа

Кад се напослетку и кукурек свије

У наручје горчине скинута ми риза

Плашт су преотеле непознате кириџије

2.

Нећу да лупам главу тражећи речи

Окачене о мертек подрумске греде

Никоме дужан ни самом себи пречи

Укотвићу се у вечност саму рођене беде

Знам да ме властито умовање изједа

Раскида једини преостали круг самоће

Искреном песнику песма се сама преда

У генима су вам записани кодови злоће

Црни косачи на ливадама срама

Дано вам последњи откос да косите

Само Бог ће знати шта је записао нама

У књигама за спомен муку не узносите

Душа се моја вину у лету последње ласте

Да небом промине траг давне истине

Збрао сам мобу и вредне песме пласте

Навиљке живота кад река током плине

Глодари неће разједати моје амбариште

Ко ваша премрежена пауковим мрежама

Другу ће арију песме умилно певати селиште

Мога срца и дома на прагу вере без скрама

Можда ће ту и тамо одскок памети

Старост накратко умети да заболи

Уместо освете мој опрост нека вас сети

Није свако Песник… Мој дух се за вас моли

Велико срце широко куца испод кафтана

Плашт невиности ткан је од свилене пређе

Гранична црта хоризонта је избрисана

Моја љубав не поставља камене међе …

На овај дан ©  09.07.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2018/  zelenakap.blogspot.com