СЕЛИДБАР

Окајницо докле певати о пропасти и жалу

Крилити зов на кремену тињалих жеља

Себе самог ложити на ватру за потпалу

У овом филму потписујем се у име редитеља

Превласт се јежи на подпалубљу ума

Грчевито уздарје смисла недам пауцима

У очајничком збиру вазда празна сума

Ни једна ватра проћи неће без љутог дима

Велика мора гнезди своје потаје

Камењар расте осионо из жуља муке

Пили се у гнезду нова досада издаје

Незнано писмо не разумем и поруке

Прозебли млазеви кише туле згасле ватре

Разносе блесак сачом за лук крилатице

Клети нећу издајнике што сваки корак снатре

Моје речи нису мамци за њине подле удице

Високо око знатижеље блуди даљине

Док успомене гњече вериге гвоздених жеља

На тврдом уму вриснула бразда напрслине

Летопис исписа лекцију старог учитеља

Коме треба прозивка збиље у поводу нуле

Висину неба ко ће мерити чежњом виле

Раскршће блатно чуваће распад и цокуле

Бачене у болу жуљевитом пре смртне идиле

Пресуда има злобну ислужену фразу

Покајник је кратко изустио речи покајања

Идући трагом мојих стопа по путоказу

Стигле су сироте наде у сепетима поуздања

Омчу ужета не развезуј селидбару пре слободе

Данас се уротила мука повратком љуте буре

Немоћ је моја очита да ходам таласима воде

Ко мој Христос пре него шкољке дах ми зачауре

На спруду самоће бледило сенки све је дуже

Круни се снисходљиво преварни дан

Хоризонт тамо далеко растеже танко уже

Хоћу ли га прећи пре него ме утопи овај сан

На овај дан  © 20.07.2012.  

Славими® Ј. Зеленкапић  

ВРЕМЕПЛОВ /2018/

zelenakap.blogspot.com