КАСНO ЈЕ ДА СЕ СХВАТИ

Мудрац се у мудровање задубио... 

Повод се мудро загубио

Дали ће га последица наћи... 

Од стида сунце неће изаћи
Исток је освануо таман... 

Разлог је погубан и сраман

Не умем вам разјаснити раскораке... 

Монолога глуве тишине крај раке
Да последица окасни право би било... 

И јед да се избљује то мучно зеленило
На неправедном свету и правда касни... 

Наравоученија нема као у басни...

Сужањ што дрежди на капијама јада... 

Не признаје себи да му посустаје нада
Све је у апатији мртвила затечено... 

Морал је пао на тумбе и свет се паклено
Изокренуо у свезу учворену гори са горим... 

Не чудите се што вам ово зборим...

Нису ваше очи слепе да исто не опажају... 

Људи јели то сваки крај дошао крају
Можда вас све ово не погађа као мене... 

Ако вас не плаше и не гоне хијене
Ако само своја посла себично гледате... 

Нећу вам замерити кад ме издате...

Најгоре је да сте беспослени... 

Нека праведни Бог суди вама и мени
У дангуби се човек најпре изгуби... 

Опрост вас моја до задњег даха љуби
Свикао сам и на горе знајте гоничи... 

Одавно слутим језиви крај причи...

Није то нека мудрост незнана... 

Уље кључа у котлу забрана
Искуство спозна распад и болно стање... 

Гњилом и трулом следује падање
У понор бездна... Шта да вам зборим... 

Властиту смрт нећу да рукотворим...

И од горег има горе... Сиротињска је изрека... 

Не могу да се одрекнем себе и свога века
Ко ће га знати... Кајању није до кајања... 

Врачарима не верујем и страна су ми бајања
Тако се не заваравају гладна уста... 

Кад мањка проја храниће ме жеља пуста...

Бољитак овде не цвета... 

Запарложена поља и мртва села света
Неми су свеци туге и коров одасвуд гуши... 

Кукувије се под слеменом гнезде и дивљи сремуши
Закржљали никада не могу себе да надрасту... 

Ушли смо у оскудицу затупасту...

Џаба је шиљити... 

Залудно је међу лудима паметан бити
Од паспаља не бива ништа до паспаљ голи... 

О драги Боже зашто су нам суђени расколи
Глистајиво време ко ће да преживи... 

Неће имати коме да се прича прича глистаиви...

Ово је некролог свима нама... 

Од кад се не узвија дим чађавим веригама
Над хумком умрли зов јауком... 

Развенчали смо се са свим и свачим... Утуком
У расцепу заборава и даље ће кошаве сећи... 

Јауком се не може друго до јакук рећи...

Уместо суза небо плаче леденом кишом...

Нису нас искупила поткупљивања ситнишом
Зашто смо се са животом кусурали... 

И у празно Богу сироте дане крали
Најзад смо дознали цену вересије... 

Несветима не припада запис ни светима житије...

У осами разрачун са собом... 

Окруни се новом раздеобом
У позни час... 

Мудри би рекли пуки је одјека глас
И кад се из бездна врати... 

Мудраче касно је да се мудрост схвати...

На данашњи дан © 09.04.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: МИЛОКАЗИ     

ВРЕМЕПЛОВ /2014-2021/ zelenakap.blogspot.com