ПОТПИС ЉУБАВИ

Стигли изазови муке и прва назубница 

У тачку светлости на краjичку таме

Чита је оштри ветар из засенка лица

Портрет песника сликају влатима сламе

Не следи пусто доток пораслих жеља 

За обљубу ивице није погодно време

Под пазухом знојним сврби ујед крпеља

Промаја испод разнизаних маија буди слеме

Порубу брда не дај да ти поглед збуни 

После прве збиље шнирај успомене старе

Ово нису само људски но Божји рачуни

У дашку злобе препознај подмукле преваре

Закорачи смионо у предсобље саме душе

Размрсуј разастрете вреже увреженог дана 

Нејаке речи закрилиле сузе и грло гуше

Песму ругалицу чујем… Руга ми се јато врана

Са оближње крушке водењаче… Шупље дебло страве

Расцепљено по замућеној спирали уврнуте слепоће 

Моја гробница вида неслућена ниче на пробоју јаве

И боде црнилом угарка опаљена громом туђе злоће

Искачу саме голуждраве речи гласно из урлика 

Селе се одјеком низ дољу у немиру распетљане

Голо брдо стеже негве и у загрљај крије одметника

Небо се муља од тежине града… Само што не кане

Док гнојна рана расцветава сулудо време заостало 

Дубина немирнице исконом тка повесма магле

Кишни април нагрдио је пролеће… Јуче тек пало

Иње расуло уоколо беле латице… Земљом јагле

Далеке речи у окрету умља и засун леви почеоно 

Дуборез завета и части кором источник реже

Давно смо ја и Она писали наша слова боно

Овим записом вере а сада га крију паукове мреже

Оне између сувих патрљака грана немарно лепршају 

Док облак тмине вршља растуженим небом дуго

Наши опустели котари сан мртви одавно котарају

Песник вапи остави га сам да мре повратницо туго

Јато врана је одлетело у ноћ и мрак је тешки пао 

Мила како да измерим мој јад мером обданице

На уранку овог дана спомен наде није подигао

Росу са твојих увојака… Оградом џигљају живице

И повој мемле дави ме воњем и бледом сеном 

А тиха зора нелагодом раздражује очи несанице

У души ми жао млива речи и мисли под каменом 

Доњим жрвњем здробљен јоште тражим твоје лице

Уточиште збраних речи… У поткори црве заточене 

Што дуб оронули глођу а он немо истрајава кочоперни

Уз спомен воденицу... Бук је давно ожалио тебе и мене

На запису и добратнику оставили смо наш траг верни

Са урезом срца и слова... Сечиво их невешто дописа

Годови да застану … Потпис љубави дуб ће носити

И када други клинци у својим играма жмурки и клиса

Буду жарили нове наде... Завет ће се у бршљану крити…

На овај дан © 08.04.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2019/ zelenakap.blogspot.com