ПОЧУЈ...!

Саструг се још кочопери у избеглиштву праха

На сеновитој страни душе скривене страсти

Пролеће је закорачило бојажљиво пре уздаха

У твоје одаје ума да разгрне сету од превласти

Она ти спутава речи и пустоши кукавно гнездо

Сујетама венчава промашене животе а они гноје

Онемела си издајицо... Почуј Оријонска звездо

Ја јоште чувам стражу да оплеменим спокоје

Ноћас ће тмина да се разломи и да проговори

Небо знаним гласом кад чује молтвене речи

Мноштво је моралисању радо а ко ће да твори

Заповести и да се покори... Од Бога ко је пречи

Знаш ли сулуди свете са савешћу у магновењу

Видиш ли да си зашао на странпутице обогаљен

Одавно невино не млечиш но киптиш у презрењу

Безброј светлосних година од епицентра си удаљен

Жалим што ти повратка нема... Одустао си од пута вере

И изгубио главу па глувариш бестрагом потонућа

Горушица пакости ждрело живота напаснички ждере

Сви ти окрећу леђа и богораде далека ти лепа кућа

© Зеленкапић Ј. Славими® zelenakap.blogspot.com

Књига: РАСВИТ ОРИОНИДА /2019/