Од успомена варљивих тако
Данима ме спопада чудна језа и реже рез
Убојна стрела сете стреља срце
Болом и муком разара тескобу груди
Самујем одавно
Сапутник ми Орионска звезда Бетелгез
Примио сам позив
И одазивам се суду кад смрт животу суди
Још од рођења путује свако
На заказани састанак умирања
Труди се поето да тачно на време стигнеш
Уранком пре смрти
Убрзај корак лелујави
Чуј како покислим путевима тупо одзвања
То твоје године пролазе поетским мимоходом
Све се заврти…
Пресуду преиспитује ум још бистар
Не чуди се што се буни
Поранила је позивом неумитна смрт…
Са поезијом и књигама није крај
Песнику треба још неко доба
У прибирању се своде рачуни…
Топлицу жудно чекам да се расани
Идем да изљубим Милу и мој завичај
Тамо рођених немам да се опростим
Са судним даном и самоћом само
Нико ме на другој обали не чека
Сви су прешли реку смрти…
Пратиља сенка сени земљу
У предвечерје снено ћутећи пут гробља тетурамо
Кад прођу године за њима пролазе и дани
Опет се све врти
У отежалој глави
Плутају дечији чамци и жеље на катаркама наде
Таласа мутна вода… Пени… Па се стиша…
И бујицама увир је задња лука
Однекуд у жубору недри се песма некролога
Песник је сам себи пише без канонаде
Из измаглице живота до хоризонта смрти
Води ме нечија незнана рука
Странпутицом само њој знаној на крај села
Тамо горе у гробно залеђе
Ислуженик живота смерно без ропца
У светој и муклој тишини пут следи
Помирени одавно зна једном куцне час
Да се сопствене прекораче међе
И напусте тужна поља живота…
Човеку је речено да бежи из Содома… По заповеди
Нећу се освртати ни речју ни погледом
Ка логору и напуштеном граду
Сумрак што пада краде ми толике крајпуташе
Уморне очи још виде звездане белеге
У цик зоре занавек растати ће мо се животе
Песник ће понети… Песме и задњу наду
Смрт нека окива гробове у букагије
Васкрсла нада ума и песма срца кидају стеге…
На овај дан © 12.03.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2019/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар