МРТВИ ФОСИЛИ

Разбори свели на окрајке и муке се утркују

Позлатама лажног сјаја и ивицом нашег неба

Ко зна песници у моме веку какве снове снују

Док истрајавам у окорелом кругу и кори хлеба

Вагабунди су болно испратили поломе

Последњи трећепозвци кисну на доку

Коме су драгоцене моје патуљасте гноме

И овај дописани рефрен љубави у току

Док један паук црни греје кости

Опет се збрка доселила из Вавилона

Ми тумачимо наша правила мудрости

А уморно сунце чкиљи пре сутона

Стрелом истине уцвељено горе

Осушио се калем и пало слеме

Ко ће затрављене путеве да оре

Запетљана чворишта у наше време

Да развеже… Паукове мреже клате се лено

Звездано вече није вечерас заспало само

Криво огледало је чудом закривљено

Песма призива љубав сакривену… Дамо

Ембрион нужног посињења и вечне жудње

Није невино зачет у утроби ко крст Голготе

Узалуд бројиш испране дане и ноћи судње

Ко око твоје помућено… Знаш ли преварни Лоте

Јутром се породио дан слободе у крви

У пакту мира са положеном надом

Гадно је време кад се смрт острви

Жалити је мука за развратними градом

И сад се немир гнезди у треће доба

Премишља убоги човек око истине

Стисле га године и време тескоба

Сутрашњи век непочина песника брине

Дошло је време сумње из далеких потаја

У потковици среће опет се избегли осврћу

Делта истине с муком рукавце разуђене спаја

Човечанство је запало у процеп по посрнућу

  

На избегличкој гори колико сланих каменова

Споменика опомене и настојања без разума

Ако ова песма запис успомена и отклон од отрова

У овај дан међу нас не допру до људског ума

Нарасли чкаљ заклониће човечанству све видике

Одавно једини ленгер тоне у маглу заборава

Презрен је крст распећа и помућене су слике

Ниоткуда човекољубља часног да дух очарава

Свуда око мене огавни идоли дрско се умножили

Странпутицама лако у беспућа залазе трагачи

Ни зере Божје љубави нема… Људи су мртви фосили

Све су дубљи расцепи… Песниче песмом плачи…

На овај дан © 04.03.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2019/  zelenakap.blogspot.com