Прелет снова у јутарњу боју чека реч истине
Како овде опет згуснут зором да пројавим риме
Свод се тупо руши у одрону земаљске лавине
На згаришту стојим збуњен угарци се диме
Давна сећања детињаста горе и искре се жаре
Ту да сконча у подлугу вржем сапутницу тугу
О рођена земљо ко ти тајно укра полутаре
Моје очи сузне чезну годинама окренуте југу
Гледам како одумире и раздор ми срце цепа
Опет чујем шумор грабовине и венућа бреста
По дну њиве неоране у близини гробља... Лепа
Панорама у плавети тамни... А Топличка места
Јутрос су ми за дивоту дража а јоште далека
Под небо сузом како подићи рођене пејзаже
Ова моја земља склупчана у души има ли века
Да себе надживи... Заповедам уклони се враже
Из Топлице и мојих видика... Нећу твоје страже
Ни посмртне приче у прелету недосеглих снова
Хоћу каћун да мирише и цвркути да ме снаже
Нек шестаре ласте око моје стрехе преко крова
Оронуле куће... Хоћу да пролеће буди зоре
По пољима нека риме семенају и лепотом цвату
Није време а ни згода у пејзаже туге да таворе
Нећу ваш презир и укоп моје песме згажене у блату
© Зеленкапић Ј. Славими® zelenakap.blogspot.com
Књига: РАСВИТ ОРИОНИДА /2019/
Нема коментара:
Постави коментар