Ја стојим испред вас и чувам путеве пролаза
Тако је по провиђењу проречено од искона
Овај свет је препун луталица и туђих стаза
Несвиклих жеља и намера у улогама полтрона
Преварни гласи јечиштем плутају свакога дана
На степеништу пострадања задњи се руши степеник
Измилеле су гадне бубе и окомила се мука зарана
Грлато кркљање изнурује глас... Чује се тупи клик
Реза је заробила реч и језик у чудно мумлање
Растројства царују над шипражјем у полутами
Промичу пустолови курјаче сенке кроз грање
Изниклице се не предају тек проклијаје у осами
Варварске струне кошавом језде у подножју косе
И кршне врбе таласају као притуљен пламен свеће
Невољно на левој страни хоризонта даљине у пркосе
Хрле да утекну зори... Тамо где пружни пролаз скреће
И бара мутна главиња своју прљаву песму затона
Стециште није мојих нада ни крајолик далеке збиље
Овој сиротој раји доста је беде страдања и прогона
По сред маглене таме недуго два ока јоште шкиље
У ониске дрвене избе док не испрате целу трећу смену
Жарачи ватре жуљни на кратко нека дремну у глуви час
Пре него игра леприра престане око гасарчића у сутурену
И мемла задави оскудни жижак... У смрти је или није спас
© Зеленкапић Ј. Славими® zelenakap.blogspot.com
Књига: РАСВИТ ОРИОНИДА /2019/
Нема коментара:
Постави коментар