ОРИОНСКЕ ПТИЦЕ

Чујем разум да ме пита у јутро снежно

Што се уз мене привија муком ко тиха језа

Волиш ли разумом ил срцем оно нежно

Далеку звезду Ориона сунце Бетелгеза

Ко створи титрај ума да титрај срца бира

Залуталој земљи у океану небеских тела

Ко је јагњету из стада дао Христа Пастира 

И даривао покров бели невести преко чела

Праискон одређује меру и законитости пише

Неке тамне бразде преоравају небеске њиве 

Моје зенице пахуље пију метеорске кише

Укрштају се мрачни зраци нема боје живе

На прагу чекам да се врате Орионске птице

Стихови ко прскалице рођена деца праште

Да у вирове неба завире огледајући чисто лице 

Побегла из куће светог гнезда и торова маште

Песме за обзорја љубављу посвећене

Срце жуди у корпи жеља гладно дете

На причест вере с оцем у цркву ево и мене

Ко ове мокре пахуље што веју нека лете

Толико света а нигде људи видим шуму

Лелујају тамне сенке по белом снегу 

Христос у срцу пали жар нејасан уму

Мећава завејава песме избеглице у збегу

Мој забран забрану сече у тапијама древним чува

Гавран Алана Едгар Поа у душу ми незван слеће 

Извршиоца тапија тамничи гробље у доба глува

То Вишњи по небу пред мене и моју земљу меће

Прилике чудне ко у времена буна и сече

Под ледом оковане воде Топлице гргоље 

Десанкин грм и моја доља прозивком јече

Не дају да ми украду песме божурово поље

Гавран гаврану помен јави у промрзло грање

Мој и твој удес Ускоковићу песниче брате 

Светковини речи и родном крају у сабрање

Драинац и сабраћа „скитнице“ кад ће да се врате

На овај дан © 29.01.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2019/ zelenakap.blogspot.com