Збрајао године узалуд… Ненадно не бих да их изгорим
Родитељи су ми рођењем отворили велику заграду
На повоју исписали само једну реченицу наде
Мени је преостало да отворено часно затворим
Капију живота… Да вуци смрти тор ми не покраду
Хоће ли из пепела нови живот да вером васкрсне
И да се продужи невина игра клиса до победе
Последњи мој домет надмашио је прошле за копље
Надмености у уму нема натегнуте… Најзад све прсне
Ко лаки балон страсти… Игра речи неће да ме заведе
Жетвар зреле њиве везује руковети и дене снопље
И да се продужи невина игра клиса до победе
Последњи мој домет надмашио је прошле за копље
Надмености у уму нема натегнуте… Најзад све прсне
Ко лаки балон страсти… Игра речи неће да ме заведе
Жетвар зреле њиве везује руковети и дене снопље
Све ми се чешће дању дрема… И тако мисао заспи лепа
А кад се тргнем одбегла је… Неће да се запише
Празан је премор сна… Изгубљено се не враћа
Никако да прогледа једносмерна улица слепа
У заносу живота песник увек попије отрова више
Од благодати… Кад му украду награду песници браћа
А кад се тргнем одбегла је… Неће да се запише
Празан је премор сна… Изгубљено се не враћа
Никако да прогледа једносмерна улица слепа
У заносу живота песник увек попије отрова више
Од благодати… Кад му украду награду песници браћа
Самосвојни и лукави без милости грабе до трона
Не маре за олтар лажни на коме паклено служе
Ласно ће запалити шуму цeзарском ватром злобе
Радоваће их мој спровод и биће глуви за опомене звона
Песничко божур поље притисле црне и црвене руже
Трозуби чекићари сотонског млина и саме кости дробе
Не маре за олтар лажни на коме паклено служе
Ласно ће запалити шуму цeзарском ватром злобе
Радоваће их мој спровод и биће глуви за опомене звона
Песничко божур поље притисле црне и црвене руже
Трозуби чекићари сотонског млина и саме кости дробе
Мртви не пате што су мртви… Ум закључи
Патња је пратиља живих… Сви смо у реду мрења
Оне што оплакујемо за плач и тугу неће знати
Црви у гробу и црви сумње шта више мучи
Оно што трули или недозрело у касна зрења
Детету је суђена рођењем једна рођена мати
Патња је пратиља живих… Сви смо у реду мрења
Оне што оплакујемо за плач и тугу неће знати
Црви у гробу и црви сумње шта више мучи
Оно што трули или недозрело у касна зрења
Детету је суђена рођењем једна рођена мати
Није ли човек вреднији од своје смрти са проласком
Жалост зна и да се поврати а човек кад заувек оде
У сан без снова не излази из сна својевољно ни по реду
Разлучење је болно кад човеково лице срасте с маском
На ивици живота и смрти један је развод и двоје се разводе
Суд кривицу не докучи… Пусти да се неразвођени разведу
Жалост зна и да се поврати а човек кад заувек оде
У сан без снова не излази из сна својевољно ни по реду
Разлучење је болно кад човеково лице срасте с маском
На ивици живота и смрти један је развод и двоје се разводе
Суд кривицу не докучи… Пусти да се неразвођени разведу
Песник и песма без споразума… Остану тако две стране
Да их неко мировно веће у поколењу другом до века мири
Коме ће дати медаљу и пред којим стројем тешко је знати
Свака је песма зарез у кору поетског дебла ожиљак ране
Што веће дрво нарасте већу сенку пред сумрак рашири
Између заграда омеђен живот и код истином треба прочитати
Да их неко мировно веће у поколењу другом до века мири
Коме ће дати медаљу и пред којим стројем тешко је знати
Свака је песма зарез у кору поетског дебла ожиљак ране
Што веће дрво нарасте већу сенку пред сумрак рашири
Између заграда омеђен живот и код истином треба прочитати
На овај дан © 01.02.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2019/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар