Распуђен траг нечовештва самозваних пребраја туђе дане
Лукави лисичији зов слутње… Клокот изворе чиме буди
Око биљарде узнешене одјек мучан… До наше уклете стране
Залуд шестари соколово око да новим венцем зориште руди
Спознаје предалеке слободе само нам атоме душе мрве
Мистично ткање ум жуља… По нашој зрелости опточења
Здесише се невиђене обмане… Неделу суде зачкољице прве
Зашто је северна маховина праузрок призваног растројења
Славно владичанско дело у неделу срамоту сребри патином
Литије су прећутно изостале у збиру годова збране давно
Жуђени корак поколења у сутра кубури с нужном чврстином
Чему не овенчане распре… Шта је правично а шта правно…
Водећу свиту старих гусеница заузео назеб и ево кашљуцају
Иза пошасти губара туже опустошени нерви сваког листа
Неки набеђени лисци немуште зборове узгред тек натуцају
Давно дивитно перо победило тастатуру… Љигави збор глиста
Што свуда плази после пљуска остави сведочанства беле слузи
На новом хоризонту славе владичанске рођеном сунцу некорисне
Тако скутоноше и поданици у пркос вери служе заводници музи
Посипање пепелом и не разговетне речи тумачи кад ум вам врисне
Нису прометејске ватре стваралачке ни прасак жеравица душе
На огњишту збране… Разбацани угарци своје колутове дима
Упредају по злој вољи и налету тупом… Ветрови нас гуше
Овде су се збуниле и сузе саме од љутине у часним очима
Славно владичанско дело у неделу срамоту сребри патином
Литије су прећутно изостале у збиру годова збране давно
Жуђени корак поколења у сутра кубури с нужном чврстином
Чему не овенчане распре… Шта је ту утајено а шта јавно…
На узурпираном гумну удружење лисаца знаног имена
Сазвало сабориште за радозналце у културној шуми
Из бисага да обзнани штуру шаку полтронских семена
Лисичију подвалу о горском лаву с венцем… И науми
Ево су јава… Два века без помпе шићарџијски одужени
Тајновито… Нису позвали браћу лисце и сестре лисице
По горској црној лози једино сродство и избор сужен
Није за чудо…Чуде се и крсте па девете неке “црне”птице
Славно владичанско дело у неделу срамоту сребри патином
Литије су прећутно изостале у збиру годова збране давно
Жуђени корак поколења у сутра кубури с нужном чврстином
Чему сузе и не овенчане распре… Шта је ту неславно а шта славно…
На овај дан © 21.02.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: МИЛОКАЗИ - ВРЕМЕПЛОВ /2019/
Zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар