Празноверно шапутање раскорака траје
На сведеном труду устопицом светом
Још дечије носим у пртљагу завежљаје
За раскршћа непозната вођен сунцокретом
Или сенком нераздвојном с болним видом
По залужју и остатку издробљених нада
На сећања наслоњена крипта с каријатидом
Дуби исти понор туге плетикосом од вајкада
Бремени векови у слегу прилегли ћуте
На зобнице празне измаглица ситна пала
Два шестара орла разастртих крила слуте
Долет вечни из искони овенчаних идеала
Постамент се оком шири ратниче слободе
Пред замком истине одавно часна не чили
Угашена ватра… С муком се залеђа разводе
И гамижу гмизавци слободоумни рептили
У трулом лишћу трули сати ка натражју стреме
Варварске мисли хумом трапуљају тако лено
Низ падину у засуну земље скотрљано време
Стегоношу ума за бистрину мами изгубљено
Атари се свели на судбинске стазе некајања
Огртачи маховине паразите древне кријумчаре
Недохвате вишње лептир златокрили сања
Припијен на стени овештало љуби њене паламаре
Азбучна се слова с ћирилицом у расплете свила
Натпис староставни тајну шифру закључава
Под зидине свете војна коњаника није шаторила
Трагом потковица извија се бршљан нових јава
Узнешену раселину траже малаксале свести
За бивак уморни у растоку кишне ноћи тмасте
Само распукло звоно неба затурило је благовести
Дојаве чудне шикнуле млазом и зебња расте
Перо дивитом не пише крилатице сокољене
Да миром благородним разлучи сунчеву гаму
Пророк судбине није зборио узалуд опомене
Грбу угашене лозе на штиту искованом у монограму
Отровну росу једнородно знамење појутарја испија
Заручнице остављене без повоја на бриду судбине
Домовина се одродила од сунца прозеблог зубатија
Каури ти исчупали срце… Шта ћеш неверниче каурине
У затрарје с торовима прегонити… Чија пленит стада
Сигав гребен вуне неопраног смрада за квргаве прсте
Уместо милости за трпезом гневном неман љутог јада
Клетву из недара јеца… Нек губари лужни и твоје обрсте…
На овај дан © 24.02.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: МИЛОКАЗИ - ВРЕМЕПЛОВ /2019/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар