Поцепане ципеле исписују
Једину причу плочником
Кише је сада спирају
У млазевима заборава
Уморне ноге тешко табанају
Ту и тамо расуте локве
Мрешкају прљава огледала
Проклетства сама царују
Крај језиво црног стабла смокве
Сабласно градом корача
Манастирска пустош немаром
Расипају се речи у празно
Опијене умрлом сликом
Има ли кога остатак да допише
И позна гробне пориве јава
Испрати жељом бегунца
Од ледних кишних кристала
Улица бола на смрт мирише
Издајство вере кињи илобазно
Душа се предуго пече
Посута пепелом муке и жаром
Страшила с крста кад се раскрече
За подгрлац велика беда стеже
Омчом ко челичном руком
Са изворишта враћене успомене
Распарчавају детињство самотно
Оловним небом муње плету огњене мреже
На крововима плешу антене
Дежурни чистачи заборавили писмена
Нигде дреновог тврдог хода
Сурова извидница одржава се сама
У пустоши самотног лова
Цери се преполућено стабло клена
Сизифа у свом зноју снашло је мање труда
Нико неће пртити с каменом и муком
Прогнаника чека осуда
Вуче се мршаво отежалог стомака
По хаусторима штене скотно
Нема сламке за дављеника
До грла је надошла вода
Расипа се поцепана торба облака
Кликери градни све јаче добују плочнике
Шта ли ће још на главу да ми се сручи
Дали је то задња мера отрова
Заћутала је реч уплашена од громoвне рике
Још нисам испио последњу чашу жучи…
На овај дан © 26.02.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2019/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар