СВИЛЕНИ ШИРИТ

Прво десетлеће промину крај гробне стазе

Раздељују се године свака по свом низу

И кад их не чекате оне долазе и пролазе

Ја чекам моју Милу а не неки раздел близу

Боле ме смене и низови година… Рок ће стићи

Брже но песак сата исцури живот уцвељен

За неко ново раздељење хоћу ли и ја к њој отићи

Сломљен од чекања и самоћом у двоје подељен

Ноћас нека пешчани сат мук тишине кубури

Хоћу да испишем последњи запис с листе рођења

Кроз моју главу пуну песка време туге цури

Умом језгровито капље зрно по зрно хтења

Зна ли последња песма шта је чека на крају

Ако се поново жива не чита од почетка

Куда ће ове риме љубави да се ломатају

Дописујем стих без три тачке на крају ретка

Чуј истино света ноћас распуђена и бона

Где одводиш из душе нагрнуле уздисаје

И срце у одјеке мртве јеке мртвих звона

Ватра наде згасла тражи пропламсаје

Ко ће мене ноћобдију ноћас тамо звати

На дочек за трпезом муклог разлучења

Време је у времену празном таљигати

Веру овим путем погибли и раздељења

Тамо у затонима где тешке преворнице чаме

Ликом извезен припивен бићу уз свилени ширит  

Моје видело знај Мила није у присуству таме

Дозвани корак је песма изласка опојни мирит

Пешчани сат је стао… Мук тишине кубури

Написах ти знани запис са нове листе рођења

Кроз празну главу с песком време да не цури

Родила се посвета Теби у просеву посвећења

На овај дан  © 31.12.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

књига “МИЛОКАЗИ” 

ВРЕМЕПЛОВ /2017/  zelenakap.blogspot.com