уторак, 2. јануар 2018.

ВАЛТАСАРОВА ГОЗБА*

Ево пар дана загазили сте у годину нову
Изречене су бројне жеље све по слову
И већ се новајлија дама за опанке лепи
Пре прве половине да не будете слепи
Нужно је да вам се на време отворе очи
Касно ће о концу бити кад се госпа расточи
И скроз овешта те буде ружна и стара
Залуд сте је чекали и клечали код олтара
Од жеља и одлука неће остати ништа
Опет ће празне речи скончати на буњишта

Дани су узалуд трапали ко номади чергари
Замке живота врве свуда а они у превари
Узалуд ће те мамузати годину бедевију
Траљавим касом рага прокаса у недођију
Докле лармом око чекања да се замајавате
Ви чекате године а оне не чекају вас… То знате
Све од реда одлазе и никада се не врате
Не чекајте нестварно кад себе и ближње имате

Вечерас у покори прах с ногу отресите прво
Све своју сенку прти… Јелка и бадњак дрво
Чему… Када се сјај и ватра угасе и училе снови
Заблуде су љуте тамнице ума… Тешки окови
Деда мраз и Божић бата глуматају човекољубље
Наивне да подмите а закулисно таје зубље
Хуманост на туђ рачун јефтину има прођу
А других дана током године где су… Што не дођу
Не прерушени без осмеха лажи дарежљиве руке
Нисте ли сити бајки… Живот вам гнезди бауке
Док царују глад и мука нагони језе страха и сузе
Окрените главу на супрот… Презир је за угурсузе

Није уман ко у новогодишњој и божићној ноћи
Блене у расипнички гламур а зна рачун ће доћи
И дани… Ко се то мучно горчином трезни без расола
И ко ће распојасан стезати учкур… До ђавола
Накнадна памет није подвижништво кајања…
Задњу клопку поноћни час када пројави и лажна бајања
Натпис на зиду исписан прстом огољена би истина
Богохулна је Валтасарова гозба* и ђавоља вина
Заноса… Илузије се распрсну у мехуру одметничке пене
И ако бурља мутан разум и колаче се потамнеле зене   

Лекцију од прошле године нисте научили понављачи
Како се сигурно весла чамац живота… Лоши веслачи
У записаном кругу дан за даном по мимоходу пројури
Мешина године је бушна… У несрећи срећа исцури
Са коначницом приспе време… Ближњи вам пресоле муке
Тријумфална капија је закључана јавом у мамурлуке
Заточеници смрти не знају да су загубљени калаузи
Ја нисам чекалац година за вашом софром недрузи
Не следим буљуке на тргу… Жалим неразуме и ватромете
Све док у лудој ноћи расапа и забаве гладује и једно дете

Овако протествујем гласно тражећи зеру милосрђа
Грешна вам благоутробија и савест тупа зашла за побрђа
Грешне вам накане и самољубља и јоште згрчене шаке
Питам се хоће ли небо имати опрост за пустолове рођаке
За све вас знане и незнане у данца чаша загледане
Не браним мојој сузи опомене да за вас ноћас кане
Ни једној јоти из срца преко усана да се пресели у риме
Пре него буде касно молим у раздеоби година течите име
Не за запис у долини смртног сена но за небеске анале
Манифест вере и часног достојања нека следује идеале

Не дајте да се кал за опанке лепи… Ни да се хвата паучина
У уму било којем… Небо је земљи даровало Сина
Благословена је рука која пружа да јој се не врати
У љубави оскудева ко не зна и не жели дар жртву дати

©  02.01.2018. Славими® Ј. Зеленкапић  zelenakap.blogspot.com

*А ти, Валтасаре, сине његов, ниси понизио срца свог премда си знао све ово.
Него си се подигао на Господа небеског, и судове дома Његовог донесоше преда те, и писте из њих вино ти и кнезови твоји, жене твоје и иноче твоје, и ти хвали богове сребрне и златне, бронзане, гвоздене, дрвене и камене, који не виде нити чују, нити разумеју, а не слави Бога, у чијој је руци душа твоја и сви путеви твоји. Зато од Њега би послана рука и ово писмо би написано. А ово је писмо написано: МЕНЕ, МЕНЕ, ТЕКЕЛ, УФАРСИН. А ово значе те речи: МЕНЕ, бројао је Бог твоје царство и до краја избројао. ТЕКЕЛ, измерен си на мерила, и нашао си се лак. ФЕРЕС, раздељено је царство твоје, и дано Мидијанима и Персијанима. 
                                     Стари Завет: Књига пророка Данила 5; 22-28.

Нема коментара:

Постави коментар