Ево
пар дана загазили сте у годину нову
Изречене
су бројне жеље све по слову
И
већ се новајлија дама за опанке лепи
Пре
прве половине да не будете слепи
Нужно
је да вам се на време отворе очи
Касно
ће о концу бити кад се госпа расточи
И
скроз овешта те буде ружна и стара
Залуд
сте је чекали и клечали код олтара
Од
жеља и одлука неће остати ништа
Опет
ће празне речи скончати на буњишта
Дани
су узалуд трапали ко номади чергари
Замке
живота врве свуда а они у превари
Узалуд
ће те мамузати годину бедевију
Траљавим
касом рага прокаса у недођију
Докле
лармом око чекања да се замајавате
Ви
чекате године а оне не чекају вас… То знате
Све
од реда одлазе и никада се не врате
Не
чекајте нестварно кад себе и ближње имате
Вечерас
у покори прах с ногу отресите прво
Све
своју сенку прти… Јелка и бадњак дрво
Чему…
Када се сјај и ватра угасе и училе снови
Заблуде
су љуте тамнице ума… Тешки окови
Деда
мраз и Божић бата глуматају човекољубље
Наивне
да подмите а закулисно таје зубље
Хуманост
на туђ рачун јефтину има прођу
А
других дана током године где су… Што не дођу
Не
прерушени без осмеха лажи дарежљиве руке
Нисте
ли сити бајки… Живот вам гнезди бауке
Док
царују глад и мука нагони језе страха и сузе
Окрените
главу на супрот… Презир је за угурсузе
Није
уман ко у новогодишњој и божићној ноћи
Блене
у расипнички гламур а зна рачун ће доћи
И
дани… Ко се то мучно горчином трезни без расола
И
ко ће распојасан стезати учкур… До ђавола
Накнадна
памет није подвижништво кајања…
Задњу
клопку поноћни час када пројави и лажна бајања
Натпис
на зиду исписан прстом огољена би истина
Богохулна
је Валтасарова гозба* и ђавоља вина
Заноса…
Илузије се распрсну у мехуру одметничке пене
И
ако бурља мутан разум и колаче се потамнеле зене
Лекцију
од прошле године нисте научили понављачи
Како
се сигурно весла чамац живота… Лоши веслачи
У
записаном кругу дан за даном по мимоходу пројури
Мешина
године је бушна… У несрећи срећа исцури
Са
коначницом приспе време… Ближњи вам пресоле муке
Тријумфална
капија је закључана јавом у мамурлуке
Заточеници
смрти не знају да су загубљени калаузи
Ја
нисам чекалац година за вашом софром недрузи
Не
следим буљуке на тргу… Жалим неразуме и ватромете
Све
док у лудој ноћи расапа и забаве гладује и једно дете
Овако
протествујем гласно тражећи зеру милосрђа
Грешна
вам благоутробија и савест тупа зашла за побрђа
Грешне
вам накане и самољубља и јоште згрчене шаке
Питам
се хоће ли небо имати опрост за пустолове рођаке
За
све вас знане и незнане у данца чаша загледане
Не
браним мојој сузи опомене да за вас ноћас кане
Ни
једној јоти из срца преко усана да се пресели у риме
Пре
него буде касно молим у раздеоби година течите име
Не
за запис у долини смртног сена но за небеске анале
Манифест
вере и часног достојања нека следује идеале
Не
дајте да се кал за опанке лепи… Ни да се хвата паучина
У
уму било којем… Небо је земљи даровало Сина
Благословена
је рука која пружа да јој се не врати
У
љубави оскудева ко не зна и не жели дар жртву дати
© 02.01.2018. Славими® Ј. Зеленкапић zelenakap.blogspot.com
Него си се подигао на Господа небеског, и судове дома Његовог донесоше преда те, и писте из њих вино ти и кнезови твоји, жене твоје и иноче твоје, и ти хвали богове сребрне и златне, бронзане, гвоздене, дрвене и камене, који не виде нити чују, нити разумеју, а не слави Бога, у чијој је руци душа твоја и сви путеви твоји. Зато од Њега би послана рука и ово писмо би написано. А ово је писмо написано: МЕНЕ, МЕНЕ, ТЕКЕЛ, УФАРСИН. А ово значе те речи: МЕНЕ, бројао је Бог твоје царство и до краја избројао. ТЕКЕЛ, измерен си на мерила, и нашао си се лак. ФЕРЕС, раздељено је царство твоје, и дано Мидијанима и Персијанима.
Стари Завет: Књига пророка Данила 5; 22-28.
Нема коментара:
Постави коментар