Ободом пресек истине цури поломом сам
Блесак узвратно додирује ивицу пуког неба
Несудник плаче… С троугла скидају уклети рам
Чији то ушур није плаћен за црну кору хлеба
Чланак за чланком ко у стоноге грозне тајном мили
Под калпаком сумрака празно самује гнездо птице
Језива слика иза боја страве тужи… Ужасни Термопили
У кланцу тескобе ноћас не величају продор тмице
Преврат заблуде стигао је на почетак приче
Мантра се кези насеобини мутних облака
Одречна реченица фали а глас се не одриче
Сујетног крика са жице и чаврљања сврака
Суседном гробу шапат времена време крије
По своду капеле песма смрти клизи сама
Јутрос рано овуда снуждене прођоше кириџије
Међу ракљама голе шљиве ветросала се слама
Изнета након Божића бездарјем празнине
Вериге дангубе опет крчкају опору ћуд дима
Мешано имендање скрајнуто са маргине
Мамурлуком пребира успомену по пркосима
Фењер угашени окачен изнад главе надевом стрчи
Док орахова рука штимује небески клавир туђи
Проваљен забран источника олуја смртно крчи
Синија ниска сигом прекривена болује у буђи
Уморни пси мршаво појутарје касно буде
На суду расуд судије је слуђен срамотом
Нарасли спор сујете уозбиљио камене људе
Куја је пошла трагом слузавим за окотом
Алузија свлачи наду једру успењем скоре јаве
Мермерна плоча олтара молитвени тропар сања
На тврдом ступу запис наборе краде тврдоглаве
Песма се брани језгром истине од клеветања
Из књиге живота истргнути су листови поговора
Камених људи статуе без душе на мртвој стражи
Кажипрст претећи боде подерано небо задњег збора
У исти бездан нису пале истине и овенчане лажи
На
овај дан © 08.01.2014. Славими®
Ј. Зеленкапић
књига: “МИЛОКАЗИ” ВРЕМЕПЛОВ /2018/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар