Тебе
славимо не стигла до заробљеничке стране
И
након опсаде ума постоји други небовид јаве
Бачени
грумен злехуде среће ако на мир не кане
Вртлози
немира укосицом крећу у часе твдоглаве
Снуждено
време испосница у бачијама не законачи
По
реду праотачком у пребег… Са стрме стране брега
Њиву
слободе нису узорали плугови превртачи
Ониско
лињање дрема у недрима са зипком стега
Вретенасте
вртлоге док упија подивљало небо журно
Кочијаш
по језику бљутаве речи растаче до немила
Западна
свера се мрачи у гротлу утонућа пурпурно
Пада
расипничко време и тајно вече новог црнила
Испод
букових жила зелена маховина разлаже сенке
Историјске
заблуде неразуми сплићу тупом подвалом
Краставе
дечије ногице тек шткљају испод пртене бенке
Изроди
није вам за опрост што нас дадосте с алалом
У
бесцење на кужној пијаци матрапазина и шпицлова
Једном
трулом јабуком затрули се васцели трап наде
Наше
убого гумно никада није видело толико кулова
Ко
ваш трг код крста о литији некрсних из безбожне параде
Тебе
молимо не стигла до заробљеничке стране
Да
се освестиш барем једном у овом веку пропасти
Има
ли нечега лепог или доброг дела да нас гане
Да
се сви себи вратимо и да нас немир не преласти
Зарушене
бачије нису надживеле себе и трула времена
Докле
ће кочијашки језик да истрајава на тргу код крста
Промрзли
празилук заровљен у песку и обријана темена
Два
су антипода у набреклој слици и не сродничка врста
Чија је у овај сумрак камарила и билмези дебелог врата
Мрави
нису зацарили лажног цара него неки туђи трговци
Накупцима
преко реке наша шума препуна жира је продата
Поноћ
је глува а народ у страху… Заплео се у мишоловци
© 20.01.2018. Славими®
Ј. Зеленкапић
књига:
БЕЛИ ВЕТАР zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар