НЕКА ПЕСМА ПРИЧУ ГЛАГОЉА

Гледам преслице живота и нова предива приче

Ту у самом котлу забуне тврде и наиве зреле

Нови се стих слућене песме сам од себе сриче

Не тражите ме данас кад ме жеље тамо преселе

Сред окна разваљеног прозора у тузи промаје

Мој заробљеник лик и сирото детињство оста

Ускраћен за свовремена сећања у трену издаје

Родитељицо моја мила нека ти је заклетва проста

Занемео у папрати зарасли бунар још истрајава

Уморног путника није срео одавно пред собом

Путељак утабан на коловоду мравињака и мрава

Указује се не надно ко горка мисао пред тобом

Обданица је венчана за свод ужагрен просевом

Јару нико не спречава да покуњену ми главу пржи

Разбуктава се опречно гложење дозвано задевом

Понирем све дубље и већ сам досегaо до сржи

Испод пресољених капи зноја мрчи се бора лица

Увиру једна за другом у плитки затон млитаво

Нису ми некада биле као данас ове странпутице

Толико стране… Чудно је ово време шашаво

Пригарак старе крушке ко споменик удара грома

Растројством страшила у башти зарања ми у очи

Гле како дивљином слободно гмиже корњача трома

Где ли је пошла испружене шије да сате разрочи

Ово врело подне од поподнева лењог на две поле

Овде се време не мери и не одбројава по мимоходу

На трулом пању сви годови су зрели да се расколе

А ни старост се не мења увештала за посвету роду

Преслице живота реших још мало до првог раздања

Да умно спредам на коначишту у паучини мог бивака

Не знам где ће песника довести искидана пређа сања

Можда нова зора дознати неће све моје јаве са сокака

На ком се свака тајна прво растајни пре јавне обзнане

Остадоше пландишта скољена плотом грабовог коља

После три дана заточења враћам се са моје јужне стране

Обремењен искуством… Сад нека песма причу глагоља

©  30.01.2018.  Славими®  Ј.  Зеленкапић

Књига: БЕЛИ ВЕТАР /2018/  zelenakap.blogspot.com